Najposećenije mesto u Tinosu je Manastir Device Marije Evangelistrije, za koji se veruje da je crkva koja radi čuda. Zbog toga mnogi hodočasnici dolaze u ovaj manastir na kolenima iz luke grada Tinos ostrvo Kiklada. Generalno, na ostrvu ima mnogo manastira, neki još uvek rade, a drugi su napušteni. Najživopisnije selo na Tinosu je Pirgos, dok će vas vožnja okolo dovesti do mnogih drugih lepih sela i kristalnih plaža.
U nastavku možete videti najbolje lokacije u Tinosu: antička mesta, muzeji, crkve i još mnogo toga .
Crkva Panagia Megalochari – Tinos ostrvo Kiklada
Crkva Panagia (Djevice Marije) Megalochari nije samo zaštitnik Tinosa, već se smatra i svetim zaštitnikom Grčke. Ime (Megalochari) znači „sa svim blagodatima“ i jedno je od imena datih za opis Device Marije. Crkva je zapravo posvećena Blagovestima Bogorodice i takođe je najpopularnije hodočašće u Grčkoj.
Crkva Panagia Megalochari nalazi se na brdu iznad Hore, glavnog grada Tinosa. Mnogi hodočasnici prelaze ovu udaljenost na kolenima. Kako je staza veoma gruba i mogu im se povrediti kolena, od ulaza u crkvu do porte je postavljen dugačak crveni tepih samo iz tog razloga.
Po predanju, crkva je podignuta po snu lokalne monahinje iz manastira Kehrovouni u Tinosu, koja je kasnije postala svetica, Pelagija. Monahinja je često sanjala kako joj Devica Marija govori da pronađe svoj dom i pokazuje određeno mesto. Kada je monahinja kopala na tom mestu, 30. januara 1823. godine, pronašla je ikonu Bogorodice koja se moli.
Ova ikona se smatrala čudotvornom i danas se nalazi u crkvi. Hodočasnici na toj ikoni ostavljaju svoje prinose koji zapravo predstavljaju njihove želje, najčešće za dobro zdravlje. Ovu ikonu krasi mnogo prinosa i jedva da se vidi. Međutim, u kapeli u prizemlju postoji kopija te ikone.
Istoričari kazuju da ikona datira iz 7. veka nove ere i stoga pripada vizantijskom periodu. Kada je ikona pronađena 1823. godine, grčka revolucija protiv Turaka je tek počela i to se smatralo dobrim znakom. U stvari, mnoge grčke vođe su dolazile u Tinos da se mole ikoni, kao što su Karaiskakis, Kolokotronis i Markigijanis.
Manastirski kompleks
Crkva Panagia Megalochari u Tinosu je zapravo manastirski kompleks. Prvobitno je sagrađena na mestu ranovizantijske crkve posvećene Svetom Jovanu, koja je zapravo podignuta na mestu antičkog Dionisovog hrama, kako su iskopavanja pokazala. U prizemlju se nalazi kapela Apokalipse. Ova kapela je počela da se gradi 1823. godine kada je pronađena sveta ikona.
Na vrhu male kapele podignut je ceo manastir. Odmah pored kopije svete ikone nalazi se česma odakle se može uzeti sveta voda. Postoje i dve prostorije u kojima se obavljaju krštenja.
Kada se popnete malim stepenicama, videćete glavnu crkvu, impresivnu zgradu napravljenu od mermera. Ovaj beli mermer je iz Tinosa, a crkvu su izgradili lokalne zanatlije. Uz crkvu stoji prelep zvonik i mnogo stepenica vodi do ulaza. Atmosfera unutra je svečana i mirna. Usluge se obavljaju svakodnevno. Datum na drvenom ikonostasu obaveštava posetioce da je crkva otvorena 1825. godine.
Crkva Panagija Megalohari slavi tri puta godišnje: 30. januara, datum kada je ikona pronađena; 25. marta, na dan Blagovesti Bogorodice; i 15. avgusta, na dan Velike Gospojine, koji je ujedno i najveći praznik koji se slavi u svakom delu Grčke. Hodočasnici i zvaničnici se spuštaju na ostrvo, dok helenska mornarica šalje brod da proslavi slavlje.
Golubarnici Tinosa
Ostrvo Tinos je poznato po mnogim složeno dizajniranim golubarnicima koji se ovde nalaze. To su kamene konstrukcije nalik tvrđavi sa dva nivoa od kojih se donji nivo obično koristi za čuvanje posuđa i drugih predmeta. Ukrašen je i geometrijskim šarama uključujući trouglove i romboide i negeometrijskim uzorcima uključujući čemprese i varijacije sunca. Veruje se da su ovi razrađeni obrasci razlog zašto golubovi prilaze ovim golubarnicima.
Većina ovih građevina nalazi se u istočnim i centralnim delovima Tinosa, a veruje se da su najstarije iz 18. i 19. veka. Mlečani su prvi započeli sistematski uzgoj golubova nakon što su otkrili da je njihovo meso odličnog ukusa i da se od golubljeg izmeta pravi kvalitetno đubrivo.
Ovo je verovatno razlog što je Tinos jedno od najplodnijih oblasti u Grčkoj. U stvari, još daleke 1701. putnik Piton de Turnefor je pisao da je Tinos „najbolje kultivisano ostrvo“ u Egejskom moru.
Kada su Mlečani smislili plan za privlačenje i uzgoj golubova, preostalo je samo da se ova ideja sprovede. Mlečani su već imali vešte zanatlije koji su odmah proširili svoju sposobnost da grade umetničke kuće, kapele, vetrenjače i složene golubarnike. Pravo uzgoja golubova bilo je rezervisano za venecijanske plemiće sve dok konačno nisu napustili ostrvo nakon čega su meštani nastavili ovu jedinstvenu praksu i nastavljaju je do danas.
Obične kutije
Za razliku od golubarnika u drugim delovima Grčke, oni u Tinosu su mnogo više od običnih drvenih kutija postavljenih na stubove. Ovi golubarnici se obično grade na selu na određenim lokacijama u blizini kultivisanih površina i gde je voda lako dostupna. Uglavnom su izgrađeni na padinama pod određenim uglom imajući na umu vetar i okolinu kako bi golubovima olakšali poletanje i sletanje. Gnezda golubica su kvadratne rupe u jednom ili dvostrukom redu u zidu golubarnika.
Danas ćete uočiti mnogo golubarnika u blizini Komija, sela Krokos, doline Tarabados i sela Kardiani. Iako se ne zna tačan broj ovih golubarnika, može se sa sigurnošću reći da prelazi šest stotina. Golubnjaci su takođe toliko uticali na Tinosovu arhitekturu uopšte, tako da ćete čak i danas videti neke kuće izgrađene na isti način. Najbolja stvar kod njih je to što su veoma dobro očuvani, mnogi se još uvek koriste i mogu se naći širom ostrva. Ovi golubarnici su jedinstvena remek-dela i na mnogo načina su zaštitni znak ostrva Tinos.
Muzej Giannoulis Chalepas – Tinos ostrvo Kiklada
Giannoulis Chalepas (1851-1938) je verovatno najpoznatija ličnost u Tinosu. Poznati umetnik mermerne skulpture poznat je po svojim izuzetnim delima i svom burnom životu, Chalepas potiče sa ostrva sa bogatom tradicijom u skulpturi i obradi mermera. Danas se u mestu rođenja umetnika Tinosa nalaze brojne radionice na kojima mladi učenici uče kako da obrađuju mermer. Tradicionalna kuća Chalepas koja se nalazi u selu Pirgos pretvorena je u mali muzej sa uskim prostorijama i prelepom baštom.
U muzeju se nalaze mnoge vrste nameštaja Giannoulisa Chalepasa, poput njegovog kreveta, stola, stolica i alata koji takođe prikazuju tradicionalnu dekoraciju tog vremena. U svim prostorijama su izložene mermerne statue i biste, koje je umetnik radio do smrti 1938. godine, kao i lični predmeti, fotografije i podaci o njegovom životu i radu. U blizini muzeja nalazi se Pirgosova radionica mermera.
U dvorištu se nalazi statua umetnika i kopija Uspavane lepotice , njegovog najpoznatijeg dela koje se nalazi na Prvom atinskom groblju. Ovo delo je nastalo 1878. godine i predstavlja mladu devojku koja spava, što simbolizuje smrt.
Posejdonovo svetilište – Tinos ostrvo Kiklada
Jedno od najvažnijih Posejdonovih svetilišta u antičko doba nalazilo se u Tinosu, na pešačkoj udaljenosti od plaže Kionia. U stvari, Tinos je bio jedino ostrvo na Kikladima koje je posvetilo čitav hram Posejdonu, bogu mora. Uz njega je obožavana i njegova žena, morska nimfa Amfitrit.
Tačan datum izgradnje ovog hrama nije poznat, ali arheolozi veruju da potiče iz 4. veka nove ere, možda i nešto ranije, pa stoga pripada helenističkom periodu. Zahvaljujući ovom hramu, Tinos je postao važan verski centar i mnogi su ljudi prvo dolazili ovde da se očiste i pročiste, a zatim bi odlazili na sveto ostrvo Delos. U januaru i februaru su se slavile verske ceremonije poznate kao Posejdonija u čast boga.
U 3. veku hram je rekonstruisan i postao neprikosnoveni azil za ljude koji su bili proganjani. Njegova arhitektura bila je u dorskom redu, bez mnogo dekorativnih obrada. Napravljena je od lokalnog mermera i imala je božjih simbola, kao što su delfini i trozubac. U 4. veku nove ere, kada je hrišćanstvo uspostavljeno kao religija, hram je uništen.
Ovo Posejdonovo svetilište su prvi put iskopali 1902. i 1905. godine belgijski arheolozi H. Demoulin i P. Graindor. Osim glavnog hrama, ovo arheološko nalazište uključuje kupatila, oltar, monumentalnu stou i česmu.
Jezuitski katolički manastir – Tinos ostrvo Kiklada
To je jedan od katoličkih manastira Tinosa koji se nalazi u selu Lutra. Prvi jezuitski sveštenik, otac Mišel Albertini, stigao je u Tinos 1661. godine i nastanio se u Ksomburgu. Jezuiti su tu nastavili da žive sve do 1840. kada su se preselili u Lutru. Ovo je godina kada je manastir primio mnogo hodočasnika. Tadašnji monasi su se bavili školovanjem meštana i katehezom. Poslednji jezuit koji je napustio Ksomburgo bio je otac Kucinzki u 1846.
Manastir je smešten u zgradi iz 17. veka u kojoj se nalaze biblioteka, kuhinja i čitaonica. Prilikom renoviranja manastira pronađeno je nekoliko predmeta koje su monasi koristili u svakodnevnom životu. Nakon daljih istraživanja, opština Tinos odlučila je da ovi predmeti budu izloženi kao deo kulturnog nasleđa ostrva. 6. avgusta 1994. Muzej je prvi put otvorio svoja vrata za javnost. Danas posetioci mogu videti bogatu kolekciju poljoprivrednih proizvoda i alata koji se koriste za izradu obuće i nameštaja, kao i druge delatnosti monaha.