Jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta Olimpija,Grčka nalazi se na zapadnoj strani Peloponeza. Ovo je bilo mesto gde su organizovane antičke Olimpijske igre i zbog toga je pored atletskih terena izgrađeno čitavo svetilište bogu Zevsu u čast bogova pre početka igara.
Duh drevnih Olimpijskih igara inspirisao je njihovo oživljavanje u modernim vremenima. Pored antičkog lokaliteta nalazi se tradicionalno selo sa bujnim zelenilom i brojnim turističkim sadržajima.
Olimpijske igre su suspendovane 394. godine nove ere od strane vizantijskog cara Teodosija kao paganski ritual. Počeli su ponovo mnogo vekova kasnije, 1896. godine, po ideji francuskog barona Pjera de Kubertena.
Najkarakterističnije znamenitosti Olimpije Grčke su Antički stadion, hramovi Zevsa i Here i svakako Arheološki muzej, sa impresivnim eksponatima i nalazima sa iskopavanja u regionu. Stvari koje treba raditi u regionu uključuju planinarenje i vožnju biciklom.
Kako doći do Olimpije?
Putovanje avionom do Olimpije
U Olimpiji nema aerodroma. Najbliži aerodromi se nalaze u Patri i Atini. Aerodrom Patra radi samo tokom leta i prima čarter letove i niskobudžetne letove iz inostranstva.
Aerodrom u Atini prima domaće i međunarodne letove tokom cele godine. Iz oba grada turisti mogu da stignu do Olimpije autobusom ili automobilom.
Putovanje autobusom do Olimpije
Postoje svakodnevni autobusi od Atine do Olimpije preko Pirgosa. Putnici moraju da idu autobusom od Atine do Pirgosa, a zatim drugim autobusom od Pirgosa do Olimpije. Putovanje autobusom od Atine do Pirgosa traje 4 sata, a autobusi polaze sa autobuske stanice Kifisos KTEL. Da bi otišli do autobuske stanice Kifisos KTEL, morate ići autobusom 051 iz Omonoje ili autobusom Ks93 sa aerodroma u Atini. Putovanje autobusom od Pirgosa do Olimpije je oko 30 minuta.
Postoje i dnevni autobusi za Pirgos iz mnogih gradova Grčke, uključujući Solun, Patru, Tripoli, Kalamatu, Kiparisija i Janina. Putovanje autobusom od Pirgosa do Patre je 1 sat.
Putovanje do Olimpije kolima
Da biste išli od Atine do Olimpije automobilom, pratite nacionalni autoput Atina-Patra, a zatim pratite znakove za Pirgos. Kod Pirgosa pratite putokaze do Olimpije. Putovanje je oko 4 i po sata. Posle Korintskog kanala i do Patrasa, put postaje uzak i obično ima jednukolovoznu traku u svakom pravcu, zbog čega je potrebna dodatna pažnja.
Putovanje do Olimpije vozom
Leti postoji lokalni voz od Katakola do Olimpije. Ovaj voz je veoma koristan za putnike na krstarenju koji dolaze u luku Katakolon i žele da posete drevno mesto Olimpiju.
Smeštaj u Olimpiji
Mnogo lepih smeštaja nalazi se u gradu Antička Olimpija, Grčka na kratkoj udaljenosti od arheološkog nalazišta, prodavnica i restorana. Ovi hoteli variraju u rasponu, od porodičnih studija i apartmana do luksuznih hotela sa bazenima.
Znamenitosti i atrakcije Olimpije
Arheološko nalazište Olimpija, na zapadnoj strani Peloponeza, najpoznatije je kao mesto održavanja drevnih Olimpijskih igara. To su zapravo bili atletski događaji koji su se održavali svake četiri godine kao deo proslave boga Zevsa.
Danas se na tom mestu nalaze ostaci drevnih hramova, stadion i Arheološki muzej. U ovom muzeju se nalaze zadivljujući komadi pronađeni na iskopavanjima u drevnom lokalitetu i regionu Olimpije, kao što su statua Hermesa od Praksitela i Nike od Paioniosa. Antički stadion sa karakterističnim lukom je takođe zanimljivo mesto u Olimpiji.
U nastavku možete videti najbolje lokacije u Olimpiji .
Antički stadion – Olimpija, Grčka
Stadion Antičke Olimpije bio je sveto mesto za stare Grke, gde su se održavale sve sportske aktivnosti posvećene bogu Zevsu. Prvobitno, stadion je bio konstruisan tako da su gledaoci mogli da posmatraju dešavanja sa obronaka planine Kronion. Ali stadion je postepeno pomeran dalje na istok, i na kraju je postavljen ispred Zevsovog hrama.
Stadion je imao kapacitet od 20.000 gledalaca i skoro sva sedišta su bila od blata, dok je samo nekoliko napravljeno specijalno za zvanična lica. Postojao je zasvođeni prolaz koji je povezivao stadion i svetilište. Drevni stadion je takođe bio domaćin Heraiskih igara, koje su bile igre za žene, koje su se održavale u čast boginje Here. Trkačka staza na stadionu je duga preko 200 metara i široka skoro 30 do 34 metra.
Početnu i ciljnu liniju označavaju dva kamena obeležja koji su međusobno udaljeni oko 193 metra. Južna obala stadiona bila je podijum za sudije, dok se na severnoj obali nalazio oltar posvećen sveštenici boginje Demetri, kojoj je jedino bilo dozvoljeno da gleda utakmice. Antički stadion je 2004. godine oživeo svoju drevnu slavu, kada je ovde održano bacanje kladiva na Olimpijskim igrama u Atini.
Zevsov hram – Olimpija, Grčka
Srušeni Zevsov hram koji danas stoji na arheološkom nalazištu Olimpije izgrađen je u čast poglavara bogova. Verovatno je izgrađena oko 470. godine pre nove ere kada su drevne Olimpijske igre bile na vrhuncu. U stvari, iza izgradnje ovog hrama stoji zanimljiva priča. Godine 470. pre Hrista došlo je do rata između Elide i Pize, dve susedne sile u oblasti Olimpije. Konačno, Elean je poražen i kao kaznu grad je dao sredstva za izgradnju veličanstvenog hrama ispred stadiona Olimpije.
Bilo je potrebno skoro trinaest godina da se hram završi do 457. godine pre nove ere. Kada je završen, Spartanci su poklonili zlatni tronožac za postavljanje na vrh zabata. Ovaj gest Spartanaca bio je da proslave pobedu nad Atinom u bici kod Tanagre. Arhitekta se zvao Libon i uradio je ceo dizajn hrama prateći dorski stil.
Zevsov hram u Olimpiji je zgrada u heksastilu, koja je podignuta preko tri stuba od stilobata. Ceo spomenik je napravljen od krečnjaka i obložen je štukaturom. Parijski mermer je korišćen za izradu skulptura unutar hrama, a pentelski mermer je korišćen za izradu crepa. Hram ima trinaest stubova sa obe strane i po šest stubova na dva kraja. Pronaos, Naos i Opistodomos su bila njegova tri odeljenja.
Najupečatljiviji sadržaj hrama bila je veličanstvena zlatna i hriselefantska statua Zevsa, koja se smatra jednim od sedam čuda antičkog sveta. Ovu statuu visoku 13 metara napravio je Fidija, najtalentovaniji vajar antičke Grčke, u svojoj radionici u Olimpiji. Nažalost, i hram i Zevsova statua su uništeni u zemljotresu.
Herin hram – Olimpija, Grčka
Hram boginje Here u Drevnoj Olimpiji prvobitno je bio hram i za Zevsa i za Heru. U 7. veku ovaj hram je sagrađen od drveta, ali je na kraju drvo zamenjeno kamenom. Jedan od najstarijih spomenika u Grčkoj, Herin hram postao je isključivo posvećen boginji kada je u blizini izgrađen veliki Zevsov hram.
Danas se u oltaru ovog hrama pali olimpijski plamen i nosi u sve delove sveta gde se održavaju Olimpijske igre. Tokom iskopavanja na mestu hrama otkrivena je mermerna glava Here i Hermesova statua, koju je napravio vajar Praksiteles, koja se danas nalazi u Arheološkom muzeju Olimpije.
Smešten u blizini stadiona, Herin hram je bio zaštićen zidom terase. Datira iz 650. godine pre nove ere, istoričari veruju da je prvobitni hram imao samo sobu i hodnik, kojima su na kraju dodane druge strukture. Tokom rimske vladavine, hram je pretvoren u neku vrstu muzeja, u kome su se čuvala neprocenjiva blaga.
Herin hram je sagrađen prema dorskoj arhitekturi i imao je 16 stubova. Njen donji deo je bio od krečnjaka, dok je gornji deo građen od cigle od blata. Korišćene su i terakota pločice. Cela struktura se sastojala od tri prostorije. Verovatno su tu bile postavljene statue Zevsa i Here, a veruje se i da se u hramu nalazio Ifitov disk, koji je označio početak prvih Olimpijskih igara.
Iako danas stoji u ruševinama, Herin hram je u antičko doba bio veoma prestižan. Kopija ove strukture u punoj veličini izgrađena u vrtovima Jasmine Hill u Alabami, SAD.
Muzej istorije Olimpijskih igara – Olimpija, Grčka
Prvi arheološki muzej Olimpije osnovan je 1886. na vrhu brda, zapadno od oblasti Alteos. Nakon niza oštećenja izazvanih zemljotresom 1954. godine, arheološki muzej je obnovljen i 2004. godine zvanično je pretvoren u Muzej istorije Olimpijskih igara.
Muzej predstavlja dugu istoriju Olimpijskih igara i u njemu se nalaze otkrića vezana za period kada su se antičke igre održavale. 463 antička nalaza koja se nalaze u muzeju datiraju iz 2. milenijuma pre nove ere do 5. veka nove ere i pažljivo su poređana u tematske delove. Izložba obuhvata 14 tematskih celina počev od nastanka sportskih festivala u Grčkoj sa keramičkim nalazima i predmetima iz perioda Mikene.
U stalnoj postavci muzeja izloženi su antički nalazi sa nekoliko iskopavanja, koji datiraju od praistorije do ranohrišćanskog perioda, a o načinu organizovanja igara svedoče bakarni i kameni natpisi. Pored antičkih umetničkih dela, posetioci imaju priliku da pregledaju detaljan vizuelni materijal.
Kompleks zgrada muzeja ima izložbene prostore, pomoćne prostore i ostave kako u suterenu tako i u prizemlju. Među brojnim dragocenim eksponatima je kolekcija terakote iz praistorijskog, arhajskog i klasičnog perioda, kolekcija bronze, zbirka skulptura od arhaičnog do rimskog perioda. Izložba ima za cilj da predstavi sve aspekte antičkih sportova i da otkrije važan uvid u istoriju Olimpijskih igara.