Ostrvo Patmos Dodekanez sa duhovnim vibracijama je popularna verska destinacija, sa hodočasnicima koji dolaze da posete manastir Svetog Jovana i pećinu Apokalipse. Ova dva spomenika su najvažnije lokacije na Patmosu. Ostrvo takođe ima lepe i mirne plaže za odmor na plaži, neke organizovane, a druge potpuno usamljene. Iz luke Skala izletnički brodovi idu do ostrva Leros, Lipsi, Arki i Marati.
U nastavku možete videti najbolje lokacije na Patmosu .
Manastir Svetog Jovana Bogoslova – Ostrvo Patmos Dodekanez
Manastir Agios Joannis Theologos je najznačajniji kulturni i verski centar na ostrvu koji je vidljiv sa svakog dela ostrva i možda je prvo što će turisti primetiti iznad Hore. Manastir je osnovao Agios Hristodulos po donaciji Aleksija Komnena I 1088. godine.
Manastir ima impresivnu, tešku kapiju do koje se dolazi kamenitim stazama ukrašenim šljunkom. Vidi se lepo uređeno dvorište sa bunarom sa svetom vodom i cisternom u sredini. Manastir je utvrđen visokim, debelim zidovima, kulama i bedemima, koji su dela vizantijske arhitekture. Luk sa četiri krivine na istočnoj strani manastira dominira prostorom i na kome se nalazi mnogo fresaka koje simbolizuju čuda koja je izveo Agios Joannis Theologos (Sveti Jovan Bogoslov).
Relikvija ktitora manastira čuva se u kapeli Agioi Apostoli, podignutoj 1603. godine. Monasi manastira održavali su sastanke u deset kapela u okviru manastira od kojih je najupečatljivija ona sa prelepom rezbarenom postolje za ikone, mermerni pod i bogata dekoracija.
Najznačajnije znamenitosti manastira uključuju biblioteku koju je osnovao Agios Christodoulos i muzej koji se nalazi pored pekare. Biblioteka obuhvata 2.000 tomova, 13.000 istorijskih dokumenata i 900 rukopisa od kojih je 30 rukopisa manastiru zaveštao naslednik Hristodula.
U muzeju se nalaze vredni predmeti, vrhunske ikone, crkveni pribor, svete mošti, odežde protkane srebrnim ili zlatnim nitima i ukrašene dragim kamenjem i razne odežde koje čine riznicu manastira. Manastir slavi praznik Svetog Joanikija Bogoslova 8. maja, a praznik obuhvata samo obred u crkvi.
Pećina Apokalipse na Patmosu, Grčka
Pećinu Apokalipse je UNESCO proglasio svetskom baštinom 2006. godine. Nalazi se na pola puta između luke Patmos u Skali i grada Patmosa. Mesto je poznato i kao Sveta pećina i predstavlja izvanredan primer tradicionalnog hodočasničkog centra od izuzetnog arhitektonskog interesa. Pećina je dugačka 6,60 m i široka 5,50 m i nalazi se u sklopu svetilišta.
Fotografisanje nije dozvoljeno u pećini Svetog Jovana koji je pećinu učinio svojim domom za vreme svog izgnanstva od strane rimskog cara Domicijan i kao rezultat toga, pećina je postala centar njegovog otkrovenja, koje je diktirao svom učeniku Prohoru i to je dovelo do stvaranje Knjige Apokalipse, ili Otkrovenja, poslednje knjige Biblije.
U pećini je okačeno sedam srebrnih kandila od kojih je najveća iznad mesta gde je sveti Jovan spavao koristeći kamen kao jastuk koji i danas postoji u pećini. Trenutno, monah i/ili duhovni vođa sedi na steni i priča turistima priču o Apokalipsi i kako je knjiga nastala. Takođe, vidi se trostruka pukotina odakle je Sveti Jovan čuo glas Božiji i koja je predstavljala Svetu Trojicu.
Da biste iskusili energiju čudesne pećine, dostupna je uzbudljiva brošura koju je napisao arhimandrit Kucanelos (Nastojatelj pećine), Knjiga Otkrovenja i mnogi vodiči, ali najpreporučljiviji metod je da sednete na jednu od stolica i osetite božansku energiju najmisterioznije pećine na svetu. 26. septembra pećina proslavlja Panagiju Erimitiriju sa dolaskom poklonika koji dolaze da počaste i proslave svetinju.
Ostrva Arki i Marati – Ostrvo Patmos Dodekanez
Ostrva Arki i Marati nalaze se u neposrednoj blizini Patmosa, samo 8 nm istočno i svakodnevni brodovi ih povezuju sa Patmosom. Ostrvo Arki je veličine 7 kvadratnih kilometara i zaštićeno je od jakim vetrovima, zbog čega se koristi kao sklonište za jahte i ribarske čamce. U stvari, Arki ima malu luku za čamce i trajekte. Oko ove luke podignuto je nekoliko kamenih kuća. Taverne nude i svežu ribu, koju meštani ulove noću.
Tamo živi oko 50 ljudi. Ostrvo Arki je neplodno i nema mnogo zelenila, osim nekoliko niskih žbunova. Pošto je malo, odlično je za treking. Na kraju krajeva, ovo je jedini način da se dođe do plaža Arki, od kojih je većina dostupna pešice. Do najudaljenije plaže može se doći za oko 50 minuta, dok se do većine može doći za oko 20 ili 30 minuta hoda. Naravno, na ostrvu Arki nema autobusa, kao što nema ni puteva.
Većina plaža Arki nalazi se na južnoj i istočnoj strani ostrva, kao što su Tiganakia, Limnari i Padelia. Sve imaju kristalnu vodu, mada obala na nekim mestima može biti malo kamenita. Na svom putu videćete mnogo malih crkava. Kako su ostrva Arki i Marati nekada pripadala manastiru Patmos, monasi su na njima podigli mnoge crkve. Na Arkiju ćete videti crkve Panagije Pantanase, Preobraženja Isusa Hrista i Svetog Anargirija. Na Marathiju ćete videti crkvu Svetog Nikole.
Da biste otišli na Marathi, morate iznajmiti ribarski čamac ili sa Patosa ili iz Arkija. Samo dve porodice žive u Marathiju. Na oba ostrvca naći ćete riblje taverne. Mogućnosti smeštaja su veoma ograničene, ali možete pronaći neke odgovarajuće sobe za iznajmljivanje, oko 20 u Arkiju i 15 u Marathiju. Ova dva ostrva odlična su za uživanje u čistoj prirodi i grčkom seoskom životu, ali inače nema akcije. Jedine stvari koje treba uraditi su plivanje i planinarenje.
Manastir Zoodochos Pigi – Ostrvo Patmos Dodekanez
Zoodochos Pigi znači izvor koji daje život . Manastir Zoodochos Pigi, osnovao je monah Partenios Pankosta, pod patrijarhom Timotejem II i nalazi se jugozapadno od velikog manastira. Sagrađen je 1607. godine.
Veliki manastir, manastir Agios Joannis Theologos, podigao je Agios Hristodulos iz Latrosa 1088. godine. Vizantijski car Aleksije Komnin I dao mu je celo ostrvo da izgradi manastir. Zvali su ga Latrinos jer je pre dolaska na Patmos osnovao manastir na planini Latros, blizu Mileta.
Trenutno se 15 monahinja bavi umetnošću rukovanja i vezom svešteničkih odeždi u manastiru Zoodochos Pigi. Takođe su uključeni u aktivnosti socijalne zaštite. Ove monahinje žive pod strogim pravilima. Proslava u petak posle Vaskrsa je značajan ritual u ovom manastiru.
Ostrvo Agatonisi na Patmosu
Agatonisi je malo ostrvo u blizini Patmosa i zapravo je severno ostrvo kompleksa Dodekanez. Površina mu je kamenita i nema mnogo biljnog pokrivača, osim ponekog žbunja i divljih maslina. Slatka voda je takođe još jedan nedostatak na ostrvu.
U drevnim vremenima, ostrvo se zvalo Ietousa i iskopavanja su otkrila neke drevne delove. Kako su ga često napadali gusari koji su plovili Egejskim morem od antičkih vremena do 19. veka, on nije bio stalno naseljen. U stvari, prvi ljudi koji su došli na ostrvo su 6 porodica sa Patmosa i Fournija 1895. godine, kada se grčka flota suočila sa piratima.
Agatonisi se sastoji od tri naselja, Mikro Chorio, Megalo Chorio i Agios Georgios. Najveće selo je Megalo Chorio, koje je izgrađeno na način koji se ne vidi sa mora, radi zaštite. Megalo Horio ima 100 stanovnika dok Mikro Horio ima samo 20. Agios Georgios je luka ostrva.
Postoji pet kapela duž ostrva i nekoliko lepih, tihih uvala za kupanje. Njegovi stanovnici su uglavnom stari, ali veoma prijateljski raspoloženi. Duž luke ćete naći nekoliko taverni i nekoliko hotela. Do Agatonisija se može doći brodom sa Patmosa, Samosa ili Lipsija.
Patmianska crkvena škola – Ostrvo Patmos Dodekanez
Patmiada Scholi (Patmian School) se nalazi u blizini pećine Apokalipse na ostrvu Patmos. Osnivanje Patmianske škole, koja se naziva i Opšta škola nacije, bila je najvažniji događaj 18. veka. Školu je osnovao Makarios Kalogeras 1713. godine uz prve napore mitropolita Grigorija.
Makarije Kalogeras je pratio teološke i filosofske studije u carigradskoj patrijaršijskoj školi i uvek je uživao podršku uglednih porodica poput porodice Mavrokordatos i porodice Ipsilanti toliko da je postavljen za naslednika episkopa Nikomedije.
Međutim, učitelj u Makariosu je žudeo da podučava i stoga se vratio na Patmos i stvorio školu u blizini Svete pećine Otkrivenja. Bio je poznat kao đakon monah ostrva koji je igrao važnu ulogu tokom otomanske okupacije. Sam osnivač škole bio je primer za bistre đake koji su u svojoj želji za znanjem dolazili iz dalekih krajeva poput Peloponeza, Atine, Bukurešta, Male Azije ili Rusije, jer je škola postala intelektualno i versko središte.
Škola je postala popularna zbog mnogih svojih poznatih profesora i učenika koji su otišli da postanu istaknuti ljudi u grčkoj istoriji. Makarios je dobio savete i podršku od velikih učitelja svog vremena, a posebno se izdvajaju Emanuel Ksantos i Emanuel Ipsilantis. Povećana popularnost škole dovela je do povećanja veličine škole kako bi primila veći broj učenika.
Kada je Makarije umro 1737. godine, njegov učenik Jeronim Vizantijanac nastavio je misiju, ali škola je doživela teške dane i 1902. počinje da radi kao crkvena škola koja je 1907. prebačena na Samos zbog nedostatka finansijskih sredstava. Nakon oslobođenja Patmosa 1947. godine, škola je obnovljena nekoliko metara iznad svoje drevne lokacije.
