Paros je ostrvo u središtu Kikladske grupe i jedno je od najtraženijih grčkih letovališta. Kombinuje moderno i tradicionalno na jedinstven način: prepoznatljivu kikladsku arhitekturu, živ noćni život, očaravajuća sela na liticama i istorijske spomenike. Njegova posebnost leži u tome što podjednako privlači i ljubitelje opuštajućeg odmora i one željne akcije i provoda.

Sa prelepim prirodnim pejzažem i više od 120 km obale, Paros je pravi raj za istraživače. Zlatne peščane plaže, planine obrasle zelenilom i slikovita sela nude kontrast koji retko koje ostrvo može da ponudi.

Paros je lako dostupan – nalazi se na kratkoj vožnji trajektom od Atine, a njegova blizina Mikonosu, Santoriniju i Naksosu čini ga odličnom polaznom tačkom za obilazak drugih Kiklada.

Glavna mesta na ostrvu

Parikija – glavni grad i luka ostrva, centar života i aktivnosti. Tu stižu svi trajekti i odatle počinje istraživanje ostrva. Parikija nudi brojne taverne, barove i radnje, a uveče postaje pravo srce zabave.

Nausa – ribarsko seoce koje je preraslo u luksuzno letovalište. Puno je sofisticiranih restorana i barova uz samu luku, a noćni provod ovde je među najpoznatijima na Kikladima.

Lefkes i Marpisa – idealni za one koji žele mir, šetnju uskim uličicama i uživanje u tradicionalnoj grčkoj atmosferi.

Plaže koje ostavljaju bez daha

Paros je sinonim za prelepe plaže. Bilo da želite uživanje u glamuroznim plažnim barovima ili potpunu tišinu i privatnost, ovde ćete pronaći svoje mesto:

• Santa Marija – popularna i živahna, sa beach barovima i sportskim sadržajima.
• Golden Beach (Chrissi Akti) – raj za surfere, zahvaljujući vetrovima Meltemija.
• Kolimbitres – neobična plaža sa stenovitim formacijama i tirkiznom vodom.
• Skrivene uvale – širom ostrva postoje mirne, osamljene plaže dostupne samo pešice ili čamcem.

Kako doći do Parosa?

Trajektom

Najpopularniji način dolaska je trajektom iz Atine. Rute polaze iz Pireja i Rafine, a ostrvo je povezano i sa drugim kikladskim draguljima: Naksosom, Mikonosom, Santorinijem, Milosom i mnogim drugim ostrvima.

• Trajanje putovanja: od 3 do 6 sati, u zavisnosti od tipa trajekta (brzi ili konvencionalni).
• Cena karata: kreće se od ~41 € (konvencionalni) do 65–70 € (brzi).
• Prednosti: trajekti nude restorane, kafiće i mogućnost prevoza automobila. Brzi trajekti štede vreme, ali su osetljiviji na vremenske uslove.

Avionom

Paros ima nacionalni aerodrom (PAS), ali prima samo domaće letove:

• Iz Atine: svakodnevni letovi, trajanje 40 minuta.
• Iz Soluna: povremeni sezonski letovi (~1 h).

Međunarodni putnici mogu leteti do Atine, Mikonosa ili Santorinija, a zatim trajektom nastaviti do Parosa.

Kako se kretati po ostrvu?

• Autobus (KTEL): najjeftinija opcija za kretanje (karte od 1,80 €). Red vožnje je češći tokom leta. Postoje i celodnevne karte (10 €).
• Iznajmljivanje automobila ili skutera: najbolji izbor ako želite da istražite manje dostupne plaže i sela.
• Vodeni taksiji: odličan i zabavan način da se prebacite od luke do plaža (npr. Nausa → Kolimbitres, Parikija → Antiparos). Cene karata su pristupačne (3–5 € po pravcu).

Paros nudi savršen balans: od kosmopolitskih večeri u Nause, do tišine u Lefkesu; od surfinga na Golden Beachu, do mirnih dana u skrovitim uvalama. Lako dostupan, dobro povezan i bogat sadržajem, ovo ostrvo je pravi dragulj Kiklada.

Širok izbor kuća, apartmana i vila za odmor koje pružaju nezaboravna iskustva i pogodnosti, uključujući više prostora i dodatnu privatnost, za manje novca od tradicionalnog hotelskog smeštaja.

Istorija Parosa

Paros je jedno od kikladskih ostrva sa najdužom i najbogatijom istorijom. Njegov strateški položaj u srcu Egeja učinio ga je važnom tačkom za trgovinu, pomorstvo i kulturu, dok je paroski mermer proslavio ostrvo širom antičkog sveta.

Ostrvo Paros – Najranija naselja i mitovi

Arheološka iskopavanja na malom ostrvu Salijagos, između Parosa i Antiparosa, pokazuju da su ljudi ovde živeli još od 3200. godine p.n.e.. Mitologija kaže da je prvi kralj Parosa bio Krićanin Alkajos, koji je osnovao grad na mestu današnje Parikije. Zahvaljujući vezi sa Kritom, ostrvo je rano postalo trgovačka stanica između Egipta, Asirije i Balkana.

Kasnije su ostrvo naselili Jonci (oko 1100. p.n.e.), koji su porazili Minojce i ostavili tragove svoje civilizacije na mikenskom akropolju blizu Kolimbitresa. Prema legendi, ime Paros potiče od arkađanskog vođe Parosa, čiji su ljudi pobegli ovde tokom dorijskih napada.

Ostrvo Paros – Zlatno doba Parosa

Najveći uspon ostrvo je doživelo u 8. veku p.n.e., kada je postalo značajna pomorska sila. Tada je započeo i kulturni procvat – pre svega zahvaljujući paroskom mermeru, poznatom po svojoj belini i poluprozirnosti.

Od ovog mermera nastala su neka od najlepših umetničkih dela antičkog sveta:

• Venera Miloska
• Hermes Praksitela
• Nike sa Samotrake
• Zevsov hram u Olimpiji
• skulpture iz Apolonovog hrama na Delosu

Paros je takođe bio rodno mesto pesnika Arhiloha, koji se smatra jednim od prvih lirskih pesnika antičke Grčke.

Ostrvo Paros – Klasično i helenističko doba

Tokom persijskih ratova, Paros je stao uz Persijance, ali je nakon njihovog poraza bio primoran da se pridruži Atinskom savezu. U helenističkom periodu ostrvo je bilo povezano sa Makedoncima sve do smrti Aleksandra Velikog.

Iz ovog vremena potiču arheološki ostaci drevnih radionica grnčarije i antičkog groblja u Parikiji.

Ostrvo Paros – Rimsko i vizantijsko doba

Pod Rimljanima, Paros je izgubio na značaju i često služio kao mesto izgnanstva. Međutim, u vizantijskom periodu ostrvo ponovo dobija važnost, posebno u religijskom smislu. Tada je izgrađena čuvena crkva Ekatontapilijani („crkva sa sto vrata“) u Parikiji, jedno od najvažnijih vizantijskih zdanja u Grčkoj, za koje se veruje da ga je osnovala Sveta Jelena, majka Konstantina Velikog.

Ostrvo Paros – Srednji vek i osmanska vladavina

Od 1207. do 1389. godine Paros je bio deo Egejskog vojvodstva, pod vlašću Mlečana. U to vreme je u Nause podignuta tvrđava za odbranu od pirata. Kasnije, ostrvom su vladali Osmanlije sve do Grčkog ustanka 1821. godine.

Tokom rusko-turskih ratova (1770–1777), zaliv Nausa služio je kao baza ruske flote u Egejskom moru.

Ostrvo Paros u modernoj Grčkoj

Nakon oslobođenja i sticanja nezavisnosti, Paros je ušao u sastav moderne grčke države, zajedno sa ostalim Kikladima. Danas, bogata prošlost ostrva vidljiva je u njegovim arheološkim lokalitetima, muzejima i spomenicima, ali i u tradiciji koja se i dalje čuva u mestima poput Lefkesa i Marpise.

Istorija Parosa je priča o neprekidnom usponu i padovima, ali i o neprolaznoj lepoti koja je proslavila ostrvo širom sveta. Njegov mermer, pesnici, crkve i tvrđave svedoče o civilizacijama koje su ga oblikovale, a posetioci ga danas mogu doživeti i kao muzej na otvorenom i kao živu destinaciju koja spaja prošlost i sadašnjost.