Ostrvo Tinos u Grčkoj je deo grupe ostrva Kiklada, u srcu Egejskog mora. Ukupan ambijent ostrva Tinos je duboko smirujući, verovatno zbog njegove duhovne aure. Ostrvska crkva Panagia Megalochari jedno je od najposećenijih verskih hodočašća u Grčkoj. Ljudi iz cele zemlje svake godine posećuju ovu impozantnu crkvu da bi se poklonili čudotvornoj ikoni Bogorodice koja se tu nalazi.
Svakog leta, 15. avgusta , kada se slavi Bogorodica, po celom ostrvu se održavaju mnoge svečanosti – od gozbi do kulinarskih festivala! Dakle, ako želite da iskusite duhovnu stranu ostrva, pokušajte da planirate svoje putovanje oko verskih praznika !
Sela su najveći dragulji ostrva, koje vredi istražiti ! Razbacana po planinama, mala pobeljena sela održavaju tradiciju ostrva. Tokom odmora, obavezno posetite Pirgos, Ktikado, Kardijani, Lutru i Tripotamos da biste šetali po prelepim trgovima, probali lokalne specijalitete i pobegli od vrućine ispod platana!
Da li ste znali da je Tinos veoma blizu Mikonosa ? Ako svoje praznike provodite na popularnom grčkom ostrvu za žurke, uskočite na trajekt i za 20 minuta bićete Tinosu! To je odlična prilika da probate obe strane Kiklada!
Verujte, bićete opčinjeni netaknutom lepotom Tinosa!
Kako doći do Tinosa?
Putovanje trajektom na ostrvo Tinos u Grčkoj
Možete lako doći do Tinosa u roku od 4-5 sati iz atinskih luka (bilo iz luke Pirej ili iz luke Rafina). Luka Pirej se nalazi bliže centru grada, dok je luka Rafina bliže atinskom međunarodnom aerodromu „Elefterios Venizelos“. Tinos je takođe povezan sa Androsom, Mikonosom i Sirosom.
Ne lutajte nasumično! Pročitajte moj članak „Trajektne luke Grčke“ i saznajte koje su luke najbolje povezane, šta nude i kako da izaberete onu koja najviše odgovara vašim planovima.
🎟️ Pogledajte ponude trajekata na platformama Direct Ferries i Omio i pronađite najpovoljniju i najpraktičniju opciju za vaše sledeće ostrvsko putovanje!
Putovanje avionom na ostrvo Tinos u Grčkoj
Na ostrvu Tinos nema aerodroma. Najbliži se nalazi na Mikonosu. Međunarodni aerodrom Mikonos povezuje ostrvo sa Atinskim međunarodnim aerodromom „Elefterios Venizelos“ i solunskim aerodromom „Makedonija“.
Kako je Mikonos veoma omiljena destinacija za odmor među ljudima iz celog sveta, aerodrom prima letove i iz mnogih evropskih zemalja. Zatim možete doći do Tinosa trajektom iz luke Mikonos. Ruta traje 30 minuta. Međunarodni aerodrom Mikonos nalazi se 6 km od nove luke Mikonosa.
👉 Ne dozvoli da te iznenadi nedostatak interneta dok istražuješ svet! Pročitaj ceo tekst i saznaj koje su najbolje aplikacije za pristup internetu za bezbrižna i sigurna putovanja.
Smeštaj
Ostrvo Tinos ima dosta sela i naselja, a hoteli su raštrkani po različitim delovima. Grad (Chora) je popularno mesto za boravak jer je centralno i nudi mnogo hotelskih opcija
Znamenitost
Najzanimljivije mesto na Tinosu je Manastir Device Marije Evangelistrije, za koji se veruje da je crkva koja radi čuda. Zbog toga mnogi hodočasnici dolaze u ovaj manastir.
Plaže
Najlepše i najmirnije plaže Tinosa nalaze se na jugu ostrva. Generalno, plaže na jugu su popularnije i organizovanije sa hotelima, primorskim tavernama i kafeterijama.
Širok izbor kuća, apartmana i vila za odmor koje pružaju nezaboravna iskustva i pogodnosti, uključujući više prostora i dodatnu privatnost, za manje novca od tradicionalnog hotelskog smeštaja.
Istorija Tinosa
Istorija Tinosa bogata je mitovima, religijskim nasleđem i umetničkim dostignućima. Kroz vekove, ostrvo je bilo mesto susreta različitih civilizacija i kultura, što je ostavilo dubok trag u njegovoj tradiciji i identitetu.
Ostrvo Tinos – Antičko doba i mitološki značaj
U antičko vreme, Tinos je bio poznat pod imenima Ofiusa („ostrvo zmija“) i Hidrousa („ostrvo vode“), što odražava prirodne karakteristike ostrva. Prema mitu, bog Posejdon je oterao zmije sa ostrva, pa je na Tinosu uživao posebno poštovanje. Njegovo svetilište u Kioniji jedno je od najznačajnijih arheoloških nalazišta i svedočanstvo o antičkom kultu.
Najstariji tragovi ljudske aktivnosti pronađeni su na brdu Vrekastro, sa ostacima iz ranog bronzanog doba. Mikenjani, Feničani i Jonci smenjivali su se kao stanovnici ostrva, a ime „Tinos“ se, prema tradiciji, vezuje za vođu jonskih kolonista. Otkrivene su i dve mikenske grobnice u oblasti Kira Kseni, kao i brojna nalazišta iz geometrijskog perioda u Ksomburgu.
U 6. veku p. n. e. Tinos je bio pod vlašću Eretrije, a tokom grčko-persijskih ratova potpao je pod Persijance. Nakon pobede Grka kod Maratona i Plateje, ostrvo se pridružilo Delskom savezu, učestvujući aktivno u zajedničkim borbama. Kasnije su došle kratkotrajne faze nezavisnosti, kao i vladavina Makedonaca i Ptolemeja.
🌍 Planirate da vozite u inostranstvu? Pogledajte članak „Iznajmljivanje automobila u inostranstvu: Sve što treba da znate pre preuzmanja automobila“ za osnovne savete kako da se samouvereno snađete na putovanju!
Ostrvo Tinos – Rimski i vizantijski period
Kao i ostatak Grčke, Tinos je od 2. veka p. n. e. ušao u sastav Rimskog carstva. Tokom vizantijskog doba, ostrvo je trpelo česte piratske napade, zbog čega se stanovništvo povuklo u unutrašnjost i na brdovite delove. O ovom periodu se zna manje, ali se zna da su ostrvo pogodile epidemije kuge i da je došlo do opšteg pada u razvoju.
Ostrvo Tinos – Mletačka vladavina
Godine 1207. Tinos su osvojili Mlečani, koji su preneli prestonicu u zamak Ksomburgo. Njihova vladavina trajala je sve do 1715. godine, duže nego na drugim kikladskim ostrvima. Tokom ovog perioda, Tinos je doživeo procvat: razvila se poljoprivreda, grnčarija, umetnost i pomorstvo. Mlečani su, uz pomoć lokalnog stanovništva, uspevali da odbrane ostrvo od brojnih osmanskih napada.
Ostrvo Tinos- Osmanska okupacija i posebne privilegije
Kada je Tinos konačno prešao pod vlast Osmanskog carstva, dobio je izuzetne privilegije. Stanovnici nisu bili primorani da nose obavezne crvene čarape, imali su pravo na svoju narodnu nošnju, mogli su slobodno da grade crkve i škole, a ostrvo je imalo samoupravu. Turskim brodovima nije bilo dozvoljeno da se približe bliže od 19 kilometara obali, pa su Turci na ostrvu imali tek nekoliko predstavnika vlasti.
Ove pogodnosti omogućile su Tinosu da procveta. Glavni grad, današnja prestonica, razvijao se u komercijalni i kulturni centar, što mu je donelo nadimak „Mali Pariz“. Stanovnici su često odlazili u Carigrad, Smirnu, Aleksandriju i Trst, gde su otvarali uspešne poslove. Do početka 19. veka, Tinos je bio najnaseljenije kikladsko ostrvo i važna ekonomska prestonica arhipelaga.
✨ Ako često putuješ i želiš da uvek budeš sigurna da su tvoja prava na putovanje zaštićena, obavezno pročitaj ceo tekst i otkrij koje aplikacije ti mogu olakšati svako putovanje!
Ostrvo Tinos – Grčka revolucija i moderno doba
Tokom Grčke revolucije 1821. godine, Tinos je imao značajnu ulogu u otporu protiv Osmanlija. Nakon završetka borbi, ostrvo je postalo deo moderne grčke države (1830). Poseban značaj Tinos je stekao u religijskom smislu 1823. godine, kada je pronađena čudotvorna ikona Bogorodice Blagovesti, čime je ostrvo postalo jedno od najvažnijih pravoslavnih hodočasničkih mesta u Grčkoj.
Ostrvo je takođe dalo brojne umetnike i vajare koji su oblikovali grčku umetnost 19. i 20. veka. Najpoznatiji među njima su Janulis Halepas, jedan od najvećih grčkih vajara, zatim Nikolaos Gizis i Lazaros Sohos.
Ostrvo Tinos – 20. vek i Drugi svetski rat
U avgustu 1940. godine, brod Eli, usidren u luci Tinosa tokom verskog praznika, torpedovan je od strane italijanske podmornice. Ovaj događaj bio je uvod u italijansku invaziju na Grčku. Tokom Drugog svetskog rata, Tinos je bio pod italijanskom i nemačkom okupacijom. Stanovnici su pretrpeli glad i represiju, ali su aktivno učestvovali u pokretu otpora.
Ostrvo Tinos danas
U savremenom periodu, Tinos se afirmisao kao verski i kulturni centar Grčke. Svake godine hiljade hodočasnika dolazi u crkvu Panagia Evangelistria u glavnom gradu, kako bi se poklonili čudotvornoj ikoni. Pored toga, ostrvo je poznato i po umetnosti obrade mermera, čiji tragovi su prisutni u selima kao što su Pirgosa i Panormos, gde se nalaze radionice i muzeji posvećeni ovom zanatu.
Danas Tinos kombinuje bogato istorijsko i umetničko nasleđe sa modernim turizmom, privlačeći posetioce koji žele da dožive spoj religije, kulture i prirodnih lepota Kiklada
