Putovanje za mene uvek predstavlja jedno od najuzbudljivijih i najbogatijih iskustava – ispunjeno avanturom, novim kulturama i nezaboravnim uspomenama. Ipak, znam da se zdravstvene hitne situacije ili neočekivani problemi mogu dogoditi bilo kada, pretvarajući putovanje iz snova u stresan izazov. Bilo da je u pitanju iznenadna bolest, povreda ili hronično zdravstveno stanje, pronaći lekara u stranoj zemlji ume da bude zastrašujuće – posebno zbog jezičkih barijera i nepoznatih zdravstvenih sistema.

Kroz sopstvena iskustva naučila sam da je uz malo pripreme sve mnogo lakše. Evo mojih proverenih koraka koji su mi više puta pomogli da bez stresa pronađem pomoć kada mi je bila potrebna.

1. Pozovem hitnu pomoć

U ozbiljnim situacijama, moj prvi korak je uvek da pozovem hitnu pomoć. Većina zemalja ima poseban broj, a ja se uvek potrudim da ga unapred zapišem:

• Evropa: 112
• SAD i Kanada: 911
• Australija: 000
• Egipat: 123

Jednom prilikom u Barseloni sam se jako razbolela i, iako nije bila životno opasna situacija, bila sam zahvalna što sam već imala zabeležen broj hitne. Tako sam mnogo brže dobila pomoć.

2. Kontaktiram svoje putno osiguranje

Pre svakog putovanja ja obavezno proverim da li imam odgovarajuće putno osiguranje. Kada sam jednom imala problema sa alergijom u Portugalu, pozvala sam broj svog osiguravača i oni su mi odmah dali adresu najbliže klinike i čak zakazali pregled.

Moji favoriti za osiguranje su:

• SafetyWing – odličan za duža putovanja, povoljan i globalan.
• iVisa – praktičan za Šengen.
• Ekta – fleksibilan i brz.
• VisitorsCoverage – širok spektar planova.
• Klook – budžetski pristupačan.
• Insubuy – odličan i za poslovna putovanja.

Zahvaljujući osiguranju, često ne moram sama da se borim sa papirologijom i troškovima – sve ide direktno preko njih.

3. Kako pronaći lekara na destinaciji

Kada nije hitno, koristim nekoliko jednostavnih načina da pronađem pouzdanog lekara:

• Pitam u hotelu – recepcija mi je više puta preporučila dobre klinike.
• Kontaktiram ambasadu – posebno korisno kada mi treba lekar koji govori engleski.
• Pretražujem onlajn – Google Maps i TripAdvisor recenzije su mi mnogo puta pomogle.
• Odem u apoteku – farmaceuti znaju kome mogu da se obratim, a ponekad i sami daju korisne savete.

Bonus savet: Učim jezik

Shvatila sam da par osnovnih fraza na lokalnom jeziku može da napravi ogromnu razliku. Kada sam u Istanbulu morala da tražim apoteku, dovoljno je bilo što sam znala reći „Treba mi lekar“ – odmah su me uputili na pravu adresu.

Moj zaključak

Kada putujem sama, osećam se mnogo sigurnije jer znam šta da uradim ako mi zatreba lekara u inostranstvu. Priprema, pouzdano osiguranje i malo istraživanja unapred čine ogromnu razliku. Moje putovanje tada ostaje ono što i treba da bude – avantura, a ne stres.