Postoji trenutak, negde posle Gerolimenasa, kada shvatite da se put više ne spušta ka nekom sledećem selu — nego da jednostavno prestaje. To je osećaj koji rt Tenaro ostavlja i pre nego što izađete iz automobila: Mani se ovde završava u golom kamenu, a iza njega nema ničega osim mora.

Stari Grci su isto tako osećali. Za njih ovo nije bio samo kraj kopna nego i jedan od ulaza u podzemni svet — na rtu je stajalo Posejdonovo svetište koje je služilo i kao proročište mrtvih, sa pravom azila u kojem su utočište tražili begunci i odbegli robovi. Danas se do vrha stiže jedino peške. Asfalt se završava u zaseoku Kokinogija, oko 45 kilometara južno od Areopolija, i tu počinje šetnja koju mnogi pamte kao najlepšu u Maniju.

Staza do svetionika

Sve počinje kod male vizantijske crkve Agii Asomati, sazidane od kamena srušenog Posejdonovog hrama i podignute baš na njegovim temeljima — hiljadu godina prezidavanja na istom svetom mestu. Odatle do svetionika ima oko dva kilometra i, na papiru, gotovo nikakav uspon. Na terenu je drugačije: kamen je oštar i nepravilan, noge stalno traže gde da stanu, pa računajte na 45 do 50 minuta u jednom pravcu. Meštani će vam reći da je to dvadesetak minuta šetnje. Nije.

• Rimski mozaik „Zvezda iz Arije“ — pod nekadašnje rimske vile iz 1. veka, odmah na početku staze, pod otvorenim nebom i bez ikakve zaštite. Jedan od najlepših detalja na celom poluostrvu.
• Temelji antičkog naselja — ostaci ulica i zidina grada Tenarona, uz samu stazu.
• Proročište mrtvih — do njega se ide u suprotnom smeru od parkinga, kraćim odvojkom.
• Svetionik iz 1882. — kula visoka šesnaest metara, koju je podiglo francusko društvo za svetionike. Za posetioce je zatvoren; poenta je pogled, ne ulazak.
• Uvale uz stazu — nekoliko malih kamenitih plažica, uključujući Ariju, gde se leti može zaplivati.

Nagrada na kraju nije spektakularna na način na koji su to grčki zalasci sa razglednice. Sa vrha rta se, po vedrom danu, vidi samo otvoreno more na tri strane i tačka na kojoj se Mesenijski i Lakonski zaliv sastaju — i upravo ta praznina je poenta. U vodama južno odavde vođena je u martu 1941. pomorska bitka kod Matapana, a vekovima pre toga ovuda su brodovi radije zaobilazili nego prolazili. Kad tamo stanete, jasno vam je zašto.

Kada krenuti i šta poneti

Ovo je onaj deo koji se najlakše potceni. Na stazi nema nijedne senke ni kapi vode, a kamen leti zrači toplotu i posle podneva. Šetnja se zato ne planira između 11 i 17 časova u julu i avgustu — ostaju rano jutro, kada je vazduh još hladan i staza prazna, i kasno popodne, kada svetlo počne da pada koso i ceo predeo dobije boju. Ako birate zalazak, oduzmite 40 minuta za povratak i krenite nazad pre nego što vam se čini da treba.

• Patike ili cipele sa čvrstim đonom — staza je kamenita i mestimično klizava; japanke i sandale su loša ideja.
• Najmanje litar i po vode po osobi, kapa i krema za sunčanje.
• Vetrovka — na rtu skoro uvek duva, i kada je u zaleđu tišina.
• Gotovina — taverna u Kokinogiji je jedino mesto za kafu i hranu u okolini.
• Računajte na dva do dva i po sata za ceo obilazak, sa zadržavanjem kod mozaika i na vrhu.

Šta spojiti sa Tenarom

Pošto je rt kraj puta, sve ostalo ostaje severnije i samo se nameće na povratku. Posle sat vremena po suncu, more u Marmariju ili Porto Kagiju deluje kao neka vrsta nagrade — oba zaliva su petnaestak minuta vožnje i oba imaju po nekoliko taverni. Na istom putu je i Vatija, selo kula koje izgleda kao da ga je neko ostavio nasred brda, a malo severnije Gerolimenas, gde se može i prenoćiti.

Klasičan celodnevni izlet iz Areopolija izgleda ovako: ujutru pećine Diru, zatim Vatija, pa rt Tenaro u kasno popodne i kupanje u Marmariju na povratku.

Mapa rta Tenaro

Kako doći do rta Tenaro?

Ako vam se posle svega ne vraća sat vremena nazad, prespavajte na jugu — Gerolimenas i Porto Kagio su najbliži, dok su Areopoli i Limeni nešto dalje ali sa najvećim izborom. Soba je malo i popunjavaju se rano, pa proverite dostupnost i cene za svoje datume čim znate termin.