Bela kula u Solunu iz perioda osmanske okupacije

Bela kula se visoko uzdiže u ulici Nikis, duž solunske obale, kao simbol i jedna od glavnih atrakcija grada. Kula je podignuta posle osmanskog osvajanja Soluna 1430. godine, najverovatnije u 15. ili 16. veku, kao deo gradskih bedema. Nalazila se na mestu gde se istočni bedem spajao sa morskim zidinama, a sagrađena je na mestu starije vizantijske utvrde.

Zimsko radno vreme kule i plan obilaska grada za vikend naći ćete u tekstu Solun za vikend zimi.

To je kružna građevina visoka 33,9 metara i prečnika 21,7 metara. Ima šest spratova povezanih stepenicama, dok poslednji sprat poseduje terasu koja pruža divan pogled na more i grad. Do nekih od ambrazura u spoljnom zidu može se doći spiralnom rampom, dok se do drugih pristupa iz centralne prostorije na svakom od šest nivoa. Do početka 20. veka, Bela kula je bila okružena niskim osmougaonim zidom, sa manjim kulama na tri ugla. Osmanlije su je koristile kao tvrđavu, garnizon i zatvor. Ujedno, ovo je bilo i mesto ozloglašenih masovnih pogubljenja, a najznačajnije je ono iz 1826. godine, kada su pogubljeni janičari tokom vladavine Mahmuda II.

Zašto se zove Bela kula?

Kula je tokom svoje duge istorije nosila različita imena. U 18. veku poznata je bila kao Tvrđava Kalamarija. Nakon masakra janičara, preimenovana je u Kulu krvi ili Crvenu kulu. Ime Bela kula dobila je krajem 19. veka: 1890–1891. godine kulu je okrečio zatvorenik Natan Gedalja, kome je za taj posao obećana sloboda. Bela boja je trebalo da izbriše sećanje na krvavu prošlost kule, a novo ime se brzo zadržalo. Kreč je uklonjen tokom restauracije 1985. godine, pa kula danas ima prirodnu svetlu, žućkastu boju kamena – ali se i dalje zove Bela kula.

Tokom Prvog svetskog rata Bela kula je služila saveznicima kao komunikacioni centar, dok je u međuratnom periodu bila skladište arheoloških nalaza. Nakon oslobođenja Soluna 1912. godine, u kuli je bila stacionirana protivvazdušna odbrana grada. Kasnije je imala ulogu i u oba svetska rata. U njoj se jedno vreme nalazila meteorološka laboratorija Univerziteta u Solunu, kao i škola za Morske kadete, sve do 1983. godine. Nedaleko od kule, 1913. godine, ubijen je grčki kralj Đorđe I, što ovom mestu daje dodatnu istorijsku težinu.

Godine 1983. Bela kula prelazi u nadležnost Ministarstva kulture, a nakon restauracije 1985. godine u njoj je otvorena stalna izložba pod pokroviteljstvom Muzeja vizantijske kulture. Svaki sprat kule obrađuje posebnu temu iz bogate istorije Soluna: osnivanje grada, urbanistički razvoj, znamenitosti, život stanovnika, ekonomiju, umetničko nasleđe i gastronomiju. Posetioci se na kraju ture mogu popeti na terasu i uživati u panoramskom pogledu na Solun i Egejsko more.

U okviru Bele kule povremeno se organizuju i privremene izložbe, sa arheološkim nalazima, verskim relikvijama i umetničkim delima. Takođe, redovno se održavaju obrazovni programi namenjeni studentima, učenicima i istraživačima, koji produbljuju znanja o kulturnom i istorijskom razvoju Soluna.

Za obilazak izložbe i uspon do terase odvojite oko sat vremena. Do vrha se ide spiralnom rampom i stepeništem, bez lifta, pa kula nije prilagođena osobama sa otežanim kretanjem. Pogled sa terase obuhvata celu obalu, od luke do Nove obale, a za lepog vremena vidi se i Olimp.

Radno vreme i cena ulaznice

Savet: leti dođite pred zalazak sunca – kula je otvorena do 21 h, a pogled na zaliv u to doba je najlepši. Aktuelne informacije proverite na sajtu Muzeja vizantijske kulture.

Šta videti oko Bele kule

Bela kula je početna tačka najlepše šetnje u gradu. Prema istoku se pruža Nova obala (Nea Paralia), uređeno šetalište sa tematskim baštama, gde se nalazi i skulptura „Kišobrani“ Jorgosa Zongolopulosa, jedno od omiljenih mesta za fotografisanje. Odmah pored kule je veliki konjanički spomenik Aleksandru Velikom.

• Aristotelov trg – oko 15 minuta šetnje obalom prema zapadu
• Galerijev luk – Kamara i Rotonda – oko 15 minuta hoda prema severu
• Arheološki muzej i Muzej vizantijske kulture – oko 10 minuta hoda prema istoku

Smeštaj u blizini Bele kule

Bela kula se nalazi na samoj obali, u blizini centralnog šetališta i glavnih gradskih trgova. Okružena je brojnim hotelskim i apartmanskim smeštajem. Neki od preporučenih hotela u blizini su:

• Electra Palace Thessaloniki – luksuzni hotel sa pogledom na Aristotelov trg i more.
• Daios Luxury Living – moderan hotel uz obalu, na svega nekoliko minuta hoda od Bele kule.
• City Hotel Thessaloniki – elegantan i centralno smešten, odličan izbor za istraživanje grada pešice.
• The Modernist Thessaloniki – dizajnerski hotel sa savremenim enterijerom, pogodan za mlađe putnike.
• Pored hotela, u okolnim ulicama dostupni su i brojni apartmani i privatni smeštaj, što omogućava fleksibilniji boravak za porodice ili duži odmor. Više predloga po delovima grada pronaći ćete na stranici Smeštaj u Solunu.

Bela kula je ne samo najprepoznatljiviji simbol Soluna, već i nezaobilazno mesto za sve posetioce koji žele da upoznaju istoriju i kulturno bogatstvo ovog živopisnog grada.

Česta pitanja o Beloj kuli

Koliko košta ulaz u Belu kulu?

Ulaznica košta 8 €, a umanjena 4 €. Ulaz je besplatan 6. marta, 18. aprila, 18. maja, poslednjeg vikenda septembra i 28. oktobra.

Kada je Bela kula otvorena?

Od 1. aprila do 31. oktobra svakog dana od 8 do 21 h, a od 1. novembra do 31. marta od 8.30 do 15.30 h. Poslednji ulaz je 20 minuta pre zatvaranja.

Zašto se zove Bela kula?

Zato što ju je 1890–1891. okrečio zatvorenik u zamenu za slobodu. Ranije je, zbog pogubljenja janičara 1826, nazivana Kula krvi.

Koliko traje obilazak Bele kule?

Za izložbu na spratovima i terasu na vrhu dovoljno je oko sat vremena.

Da li u Beloj kuli ima lifta?

Nema. Do terase se penje spiralnom rampom i stepenicama, pa kula nije prilagođena osobama sa otežanim kretanjem.

Širok izbor kuća, apartmana i vila za odmor koje pružaju nezaboravna iskustva i pogodnosti, uključujući više prostora i dodatnu privatnost, za manje novca od tradicionalnog hotelskog smeštaja.