U severnom Epiru, između planinskih vrhova Pinda, leži 46 kamenih sela koja se zajedno zovu Zagori ili Zagorohorija. Kuće su od sivog kamena, krovovi od škriljca, a sela međusobno povezuju kaldrme i lukčasti kameni mostovi stariji od dva veka. Od 2023. godine ovaj predeo je na Uneskovoj listi svetske baštine — i to ne zbog jedne građevine nego zbog celine, načina na koji su ljudi vekovima gradili u skladu sa planinom.
Kroz sredinu tog predela usekla se klisura Vikos, koja je u Ginisovoj knjizi rekorda upisana kao najdublja na svetu u odnosu na svoju širinu — a to je bitna razlika, jer nije najdublja uopšte. Zidovi joj se na pojedinim mestima uzdižu preko hiljadu metara, dok se dole, na dnu, širina mestimično svede na svega nekoliko metara.
Vidikovci — za one koji neće da pešače
Klisura se može doživeti i bez celodnevnog pešačenja. Četiri tačke daju najbolji pogled, i sve su dostupne kolima ili kraćom šetnjom.
- Beloi — po mnogima najbolji pogled na celu osu klisure. Od parkinga kod sela Vradeto ide se oko pola sata lakom stazom. Uz njega su i Vradetske stepenice, stara kaldrma koja cikcak vodi uz liticu.
- Oksija — najpoznatiji vidikovac, dvadesetak minuta vožnje od Monodendrija; stena nadneta nad ponor, sa pogledom od skoro 270 stepeni.
- Manastir Agia Paraskevi — petnaest minuta peške iz Monodendrija, sagrađen na uskoj polici iznad same provalije. Ulaz je slobodan, a terasa je uvek otvorena.
- Selo Vikos — sa severnog oboda, sa pogledom ka izvorima Vojdomatisa dole u kanjonu.
Pešačenje kroz klisuru
Glavna staza vodi od Monodendrija do sela Vikos i dugačka je oko dvanaest kilometara. Računajte na šest do sedam sati, jer se prvo silazi strmo na dno kanjona, pa se na kraju penje isto toliko. Postoji i odvojak koji umesto u Vikos izlazi kod Papinga.
- Nije kružna staza. Završava se u drugom selu, pa unapred dogovorite taksi ili prevoz nazad do automobila — to je najveća greška koju ljudi ovde naprave.
- Voda se nosi sa sobom. Na dnu kanjona nema česme ni kioska; izvori Vojdomatisa su tek pred kraj.
- Obuća za planinu, ne patike za grad — staza je kamenita, a posle kiše klizava.
- Nema signala na najvećem delu rute; javite nekome kada ste krenuli.
👉 Ne dozvoli da te iznenadi nedostatak interneta dok istražuješ svet! Pročitaj ceo tekst i saznaj koje su najbolje aplikacije za pristup internetu za bezbrižna i sigurna putovanja.
Papingo i planina iznad klisure
Na severnom kraju klisure su dva sela koja mnogi smatraju najlepšim u Grčkoj — Megalo i Mikro Papingo, zbijena pod okomitim kulama Astrake. Iznad Mikro Papinga su ovires, prirodni bazeni koje je potok izdubio u belom krečnjaku; voda je ledena i u avgustu, ali se ljudi svejedno kupaju.
Odatle počinje i uspon ka Drakolimni, Zmajskom jezeru na preko dve hiljade metara. To je celodnevni poduhvat za iskusne, sa noćenjem u planinarskom domu Astraka za one koji ne žure. Po predanju, jezero je nastalo dok su se zmajevi gađali gromadama.
Reka Vojdomatis i kameni mostovi
Vojdomatis važi za jednu od najbistrijih reka u Evropi — toliko da se dno vidi kao kroz staklo. Leti se njome spušta čamcima i raftingom, na deonici pogodnoj i za početnike, ali budite spremni na temperaturu vode koja retko pređe desetak stepeni.
Uz nju i po okolnim potocima stoje kameni mostovi po kojima je Zagori i poznat — jednolučni, dvolučni i trolučni, zidani u 18. i 19. veku novcem trgovaca iz dijaspore. Najpoznatiji su Plakidas, poznat i kao Kalogeriko, sa tri luka, i Kokoru. Do svih se stiže kolima, uz kraću šetnju.
🏨 Tražite savršen smeštaj? Moj vodič za pronalaženje savršenog smeštaja će vam pomoći da pronađete najbolje opcije za bilo koji budžet ili lokaciju!
Koje selo izabrati za bazu
- Monodendri — na samom obodu klisure, uz početak staze i manastir; najpraktičnije za pešake, ali sa manje smeštaja.
- Aristi — najveći izbor smeštaja i najbliže reci; dobra sredina između svih tačaka.
- Papingo — najlepši ambijent i pogled na Astraku, ali najdalje i najskuplje.
- Cepelovo i Kapesovo — istočna sela, mirnija i povoljnija, bliže Beloiju i Vradetu.
Smeštaj je uglavnom u kamenim kućama pretvorenim u male pansione, sa kaminom i doručkom od domaćih pita. Vikendom i praznicima se popunjava i van sezone — proverite dostupnost i cene za svoje datume.
Kada ići
| Period | Kakvo je |
|---|---|
| Maj i jun | Najbolje za pešačenje: zelenilo, pun Vojdomatis, cveće po livadama. |
| Jul i avgust | Toplo ali podnošljivo zbog visine; najviše ljudi i najviše cene. |
| Septembar i oktobar | Boje, prazne staze i bistra reka — za mnoge najlepši period. |
| Novembar–april | Sneg, kamin i mir; staza kroz klisuru tada nije za nepripremljene. |
Mapa Zagorija
Širok izbor kuća, apartmana i vila za odmor koje pružaju nezaboravna iskustva i pogodnosti, uključujući više prostora i dodatnu privatnost, za manje novca od tradicionalnog hotelskog smeštaja.
