Litohoro je gradić na 300 metara nadmorske visine, tik pod liticama Olimpa, i za planinare je isto što je Kalambaka za Meteore — mesto odakle sve počinje. Ali i onima koji nemaju nameru da se penju vredi da svrate: kamene uličice, trg sa česmom i pogled na vrhove koji se dižu skoro tri kilometra iznad glave čine ga najlepšim mestom na Olimpskoj rivijeri.
Od mora je udaljeno svega pet kilometara, pa se u istom danu može i planinariti i kupati. Ta kombinacija je razlog što sve više ljudi bira Litohoro umesto Paralije, naročito van vrhunca sezone.
Staze za one koji ne idu na vrh
Ovo je najvažniji deo za većinu posetilaca. Olimp se može doživeti i bez opreme, noćenja u planinarskom domu i uspona koji traži iskustvo.
- Klisura Enipeas, kratka varijanta — od Litohora do manastira Svetog Dionisija i pećinske crkve Agio Spileo. Staza ide uz reku, kroz šumu i preko drvenih mostića; za šetnju od sat do dva u jednom pravcu, pogodna i za decu školskog uzrasta.
- Klisura Enipeas, cela — Litohoro (320 m) do Prionije (1.100 m), oko dvanaest kilometara i pet do šest sati uzbrdo, deo evropskog puta E4. Usput su vodopadi i prirodni bazeni. Važno: staza prelazi reku preko drvenih mostova koji posle jakih kiša znaju biti oštećeni — proverite stanje pre polaska.
- Vodopadi Orlias — kraća i lakša staza od Prionije, sa nekoliko slapova; najlepša u proleće.
- Vožnja do Prionije — osamnaest kilometara uzanog asfalta sa serpentinama, pola sata vožnje. Tamo su parking i kafana koja radi cele godine. Za mnoge je to dovoljno: vazduh, šuma i pogled bez ijednog koraka uzbrdo.
Uspon na Mitikas
Najviši vrh Grčke ima 2.918 metara. Standardna ruta kreće iz Prionije, penje se četiri i po kilometra do planinarskog doma Spilios Agapitos na 2.100 metara — oko tri sata hoda — i tek sutradan nastavlja ka vrhu.
- Ležaj u domu se rezerviše mesecima unapred za jul i avgust. Ko dođe bez rezervacije, obično spava napolju ili se vraća.
- Poslednja deonica nije pešačenje nego penjanje — traži upotrebu ruku, glavu za visinu i mirno vreme. To nije mesto za improvizaciju.
- U domu nema tekuće vode za piće ni tuševa; voda se kupuje, a spava se u zajedničkoj sobi sa sopstvenom vrećom.
- Sezona je od kraja juna do sredine septembra; van nje je uspon zimski poduhvat.
Uz Mitikas, na grebenu su i Skolio (2.911 m), do kojeg se stiže bez penjanja i koji ima jednako dobar pogled, i Stefani, stena koju zovu Zevsov presto.
Sam grad
Litohoro se obilazi za sat vremena. Središte je trg sa česmom i pogledom pravo na planinu, oko njega kamene kuće i taverne, a niz uličice se silazi ka izlazu iz klisure. U mestu je i mali Pomorski muzej — neobično za planinski grad, ali Litohoro je vekovima davalo kapetane i mornare, pa je to deo njegove priče.
Veče je mirno i planinsko: kuvano vino zimi, jagnjetina i gljive u tavernama, i vazduh koji je i u avgustu za nekoliko stepeni svežiji nego dole na obali.
Praktično
| Odredište | Udaljenost | Vreme |
|---|---|---|
| Plaža Plaka (najbliže more) | 5 km | 10 min |
| Prionija (početak staza) | 18 km | 30 min |
| Dion | ~15 km | 20 min |
| Paralija | ~25 km | 25 min |
| Solun | ~90 km | 1 h |
| Beograd | ~780 km | 8–9 h |
- Vozom — stanica Litohoro je na liniji Solun–Atina, ali je pet kilometara od grada; do centra ide taksi ili lokalni autobus.
- Automobil je najpraktičniji, pre svega zbog puta do Prionije, do koje javni prevoz ne ide.
- Obuća i sloj više odeće — na Prioniji je i leti osetno hladnije nego u gradu, a vreme se menja brzo.
- Informativni centar Nacionalnog parka u Litohoru daje aktuelno stanje staza — svratite pre nego što krenete gore.
Smeštaj je uglavnom u malim porodičnim hotelima i sobama, a leti se popuni zbog planinara — proverite dostupnost i cene za svoje datume. O ostalim mestima na obali pisali smo u vodiču kroz Olimpsku rivijeru.
