Ako ste ikada videli fotografiju Manija, velika je šansa da je bila iz Vatije. Selo stoji na brdu iznad mora, a njegove kule štrče uvis kao izlomljen greben — prizor koji izgleda kao da ga je neko izmislio za razglednicu, a zapravo je posledica veoma stvarnog straha. Ovde je jedna kula morala biti viša od druge, jer je onaj sa više spratova pucao niže.

Prvi put se pominje 1571. godine, a vrhunac je imalo tokom 19. veka, kada su se u njemu decenijama sukobljavale porodične zadruge. Do Drugog svetskog rata većina stanovnika je otišla — u Atinu, Nemačku, Ameriku, Australiju — i Vatija je ostala prazna. Danas je većim delom takva i ostala, uz nekoliko obnovljenih kuća u kojima se leti neko pojavi.

Kako izgleda šetnja kroz selo

Vatija je lavirint kamena. Uske staze vijugaju između kula, mnoge su zarasle u korov i trnje, a iza svakog ugla vas dočeka ili obrušen zid ili vrata koja vise na jednoj šarki. Tipična kula je kvadratna, sa dva ili tri sprata i sitnim prozorima koji su se u sukobu lako zazidavali. Unutrašnjost je gotovo uvek prazna — goli kamen, greda koja je nekada nosila pod i nebo iznad glave.

Za obilazak je dovoljno 45 minuta do sat vremena. Čudno je koliko brzo tišina počne da se primećuje: nema kafića, nema muzike, često nema nikoga osim još jednog para sa fotoaparatom. Ako naletite na obnovljenu kuću sa vešom na konopcu, to nije deo postavke — to je nečiji dom.

Važno pre nego što uđete u ruševinu

Ovo je jedini deo koji traži ozbiljan ton. Kule u Vatiji nisu uređen lokalitet — nema ograda, nema čuvara, nema obeleženih staza. Mnoge su u lošem stanju, sa napuklim svodovima i stepenicama koje se završavaju u praznini.

• Ne penjite se unutrašnjim stepeništima i gredama — drvo je staro po sto godina i ne vidi se u kakvom je stanju.
• Ne ulazite u kule sa vidljivim pukotinama u svodu i ne zadržavajte se ispod nadstrešnica koje vise.
• Pazite gde staje noga — po stazama ima obrušenog kamena, šipraga i, u proleće, dosta trnja.
• Sve je nečija imovina. I napuštene kule imaju vlasnike, potomke koji se leti vraćaju — ne ulazite u dvorišta koja izgledaju održavano.
• Bez signala i bez pomoći u blizini — najbliža veća mesta su Gerolimenas i Areopoli, pa se nezgoda ovde ne rešava brzo.

Kada doći i gde stati zbog fotografije

Najpoznatiji kadar nije iz sela nego sa puta — asfalt zaobilazi brdo, pa se sa nekoliko proširenja vidi ceo greben kula odjednom. Vozite polako i stajaćete sami od sebe.

Svetlo je presudno. U podne kamen postane ravno siv i sve deluje plosnato; rano ujutru i pred zalazak kule dobiju oštre senke i onu boju zbog koje je Vatija i postala simbol Manija. Proleće nosi još jednu prednost — zeleno i cveće između kamena, što leti potpuno nestane.

Šta je u blizini

• Rt Tenaro — 15 km južnije, najjužnija tačka kopnene Grčke i staza do svetionika.
• Marmari i Porto Kagio — dva zaliva sa bistrim morem i tavernama, desetak minuta vožnje.
• Gerolimenas — najbliža luka sa smeštajem i restoranima, 12 km severno.
• Pećine Diru — oko 25 km severno, najbolje ujutru pre dolaska ovamo.
• Staza ka selu Alika — stara kaldrma, oko sat i po u jednom pravcu, bez obeležavanja i bez senke.

Mapa Vatije

Kako doći do Vatije?

U samoj Vatiji se ne spava — najbliži smeštaj je u Gerolimenasu i Porto Kagiju, a najveći izbor u Areopoliju i Limeniju. Soba je malo i popunjavaju se rano, pa proverite dostupnost i cene za svoje datume čim znate termin.