Većina ljudi Korintski kanal vidi prvi put kroz prozor autobusa, na putu za Peloponez, i to traje tri sekunde — taman da se shvati da je dole nešto neobično. Vredi stati. Kad stanete na most i pogledate niz stene, ispod vas je procep dubok skoro osamdeset metara i širok koliko jedna ulica, sa trakom vode boje koja ne izgleda stvarno.

Kanal preseca prevlaku koja spaja Peloponez sa ostatkom Grčke i time Peloponez zvanično pretvara u ostrvo. Dug je 6,34 kilometra, a na nivou mora širok svega 24,6 metara — broj koji će vam nešto značiti tek kad vidite brod kako prolazi sa po nekoliko metara sa svake strane.

Dve i po hiljade godina odlaganja

Ideja je stara koliko i sama Grčka. Prvi ju je, u 7. veku pre nove ere, imao korintski tiranin Perijandar, pa odustao — navodno zbog proročanstva, verovatnije zbog toga što je posao bio nemoguć. Umesto kanala napravljen je diolkos, popločana staza po kojoj su brodove doslovno vukli preko prevlake. Delovi te staze i danas se vide kod Posidonije, uz zapadni ulaz u kanal.

Rimski car Neron je 67. godine krenuo ozbiljnije — zlatnim pijukom je simbolično zabio prvi udarac, a posao je nastavilo nekoliko hiljada robova. Njegova smrt je sve zaustavila. Na red se ponovo došlo tek posle otvaranja Sueckog kanala: prokop je izveden između 1881. i 1893. godine, po projektu mađarskih inženjera, i svečano otvoren 25. jula 1893. Ironija je u tome što je gotovo odmah bio pretesan za brodove koji su u međuvremenu narasli.

Da li kanal danas radi?

Ovo je pitanje koje se poslednjih godina zaista mora postaviti pre puta. Strme krečnjačke padine se povremeno obrušavaju, pa je kanal više puta zatvaran — posle velikih odrona 2020. i 2021, i ponovo od sredine novembra 2025. Radovi na stabilizaciji južne, peloponeske strane trajali su preko pola godine.

Kanal je ponovo otvoren za plovidbu 17. juna 2026. godine, nešto pre roka. To znači da se brodovi opet mogu videti kako prolaze — ali ako vam je baš to glavni razlog dolaska, proverite aktuelno stanje pre polaska, jer se istorija ovog kanala uglavnom sastoji od zatvaranja i otvaranja. Sam pogled sa mosta dostupan je i kada plovidbe nema.

Šta se radi na licu mesta

• Most na starom putu — glavno vidikovac mesto, sa parkingom, kafićima i tezgama. Odavde su sve poznate fotografije.
• Čekanje broda — prolasci nisu po redu vožnje; ako imate sreće, vidite tegljen brod kako klizi kroz procep. Računajte da to može i da se ne desi.
• Potapajući mostovi kod Isthmije i Posidonije — umesto da se podižu, ovi mostovi tonu pod vodu da bi brod prošao iznad njih. Neobičan prizor i, za mnoge, zanimljiviji od glavnog vidikovca.
• Bandži skok sa starog mosta — oko 78 metara slobodnog pada iznad kanala, sezonski i uz najavu.
• Krstarenje kroz kanal — mali brodovi polaze iz Isthmije i prolaze celom dužinom; iz čamca su zidovi još impresivniji nego odozgo.
• Diolkos — ostaci antičke staze za prevlačenje brodova, kod zapadnog kraja kanala.

Za obično zaustavljanje na mostu dovoljno je 20 do 30 minuta. Ako želite krstarenje ili obilazak potapajućih mostova, računajte na pola dana.

Šta spojiti sa kanalom

Kanal je uzgredna stanica, ne odredište — i najbolje funkcioniše baš tako. Deset minuta dalje je antički Korint sa Apolonovim hramom i rimskom agorom, a iznad njega Akrokorint, ogromna tvrđava na brdu sa koje se vidi i Saronski i Korintski zaliv. Ako putujete ka jugu, ovo je logičan prvi predah na putu za bilo koji deo Peloponeza.

Mapa Korintskog kanala

Kako doći do Korintskog kanala?

Većina ljudi ovde ne prespava nego nastavlja dalje, ali ako vam odgovara noćenje na početku Peloponeza, izbor je u Korintu, Isthmiji i Lutrakiju — proverite dostupnost i cene za svoje datume.