Proizvodnja vina u Grčkoj je tradicija koja datira još iz antičkih vremena. Grčko vino je bilo poznato širom Mediterana po svom visokom kvalitetu, posebno u doba Rimskog carstva. Ta tradicija traje i danas, a grčki vinari ulažu velike napore da svoja vina flaširaju i izvoze u druge zemlje.
U Grčkoj postoji mnogo vinskih regiona, kako na kopnu tako i na ostrvima, i mnogo ozbiljnih vinarija. Poslednjih godina otvorene su i brojne moderne vinarije. One se obično nalaze na ivici velikih vinograda i opremljene su savremenim mašinama. Mnoge su otvorene za posetioce, koji mogu da obiđu proces proizvodnje i na kraju obilaska probaju lokalno vino.
U nastavku je izbor najboljih vinarija u Grčkoj i na grčkim ostrvima koje vredi posetiti.
Grčke sorte grožđa koje treba da probate
Grčka ima više od 300 autohtonih sorti vinove loze, a mnoge od njih ne rastu nigde drugde. Ovo su one na koje ćete najčešće naići na vinskim kartama i u vinarijama:
- Asirtiko – bela sorta sa Santorinija koja raste na vulkanskom tlu. Daje sveža, mineralna vina izražene kiseline i danas je najpoznatije grčko belo vino.
- Agiorgitiko – crvena sorta iz Nemee na Peloponezu. Vina su meka, voćna i prijatna za piće.
- Ksinomavro – crvena sorta iz Nause u Makedoniji. Ime znači „kiselo-crno“, a vina su jakih tanina i dugo mogu da odležavaju.
- Moshofilero – aromatična bela sorta sa visoravni Mantineje u Arkadiji, sa notama ruže i citrusa.
- Malagusija – aromatična bela sorta koja je bila skoro nestala, a danas je jedna od najpopularnijih u Grčkoj.
- Mavrodafni – crvena sorta od koje se u Patri i na Kefaloniji pravi poznato slatko vino.
- Robola – bela sorta sa Kefalonije, sveža i limunaste arome.
- Vidijano i liatiko – stare kritske sorte, bela i crvena, koje su poslednjih godina ponovo u usponu.
Ne zaboravite ni recinu, tradicionalno belo vino aromatizovano smolom alepskog bora, i vinsanto, slatko vino sa Santorinija od grožđa sušenog na suncu.
Najvažniji vinski regioni Grčke
- Peloponez – najveći vinski region u zemlji: Nemea (agiorgitiko), Mantineja (moshofilero) i Patra (mavrodafni i muskat).
- Makedonija – Nausa i Aminteo, poznati po ksinomavru, i Epanomi kod Soluna, gde je oživljena malagusija.
- Santorini i Kiklade – asirtiko sa vulkanskog tla, vinova loza oblikovana u niske „korpe“ zbog vetra, i vinsanto.
- Krit – jedan od najstarijih vinskih krajeva u Evropi, sa vinogradima oko Peze i Arhanesa kod Herakliona i kod Hanje.
- Jonska ostrva – Kefalonija (robola i mavrodafni) i Lefkada (verdzami).
- Egejska ostrva – Ikarija, Samos sa čuvenim slatkim muskatom, Limnos i Rodos.
U nastavku je izbor vinarija koje vredi posetiti, od kopna do ostrva.
Vinarija Ahaja Klaus (Achaia Clauss) u Patri
Vinariju Ahaja Klaus, koja se nalazi na istoimenom brdu, osnovao je 1861. godine Bavarac Gustav Klaus. U Patru je došao 1854. godine da radi u nemačkoj kompaniji za izvoz suvog grožđa. Na jednom od putovanja upoznao je ovaj kraj i bio je oduševljen njegovim pejzažom. Najpre je kupio vinograd od samo 15 hektara, a na kraju je sagradio Vinski zamak, koji je sačuvan do danas.
Slatko crveno vino koje je Gustav Klaus prvi put proizveo 1873. godine nazvao je „Mavrodafni“, u čast Dafne, svoje grčke voljene lepih crnih očiju (mavro na grčkom znači crno), koja je umrla mlada. Klaus se smatra začetnikom vinskog turizma u Grčkoj. Posle posete austrougarske carice Sisi 1885. godine jedan podrum je u njenu čast nazvao Carski podrum.
Vinarija Argiriu (Delphi Argiriou) u Polidrosu
Priča ove vinarije počinje 1998. godine, kada su u selu Polidroso, nedaleko od Delfa, zasađeni prvi vinogradi. Vinarija je podeljena na dva dela. U prvom su oprema za vinifikaciju, rashladne cisterne od nerđajućeg čelika, presa i drugi neophodni alati. U drugom delu su linija za flaširanje i hrastova burad. Pošto sama vinarija nije otvorena za posetioce, porodica je 2009. godine otvorila poseban prostor za vinski turizam, kojim upravljaju članovi porodice.
Vinarija Art Space u Ekso Goniji na Santoriniju
Zgrada je radila kao vinarija do 1952. godine, kada ju je vlasnik Nikolaos Argiros zatvorio i otvorio drugu vinariju na ostrvu, čuvenu SantoWines.
Godine 1999. njegov sin Antonis Argiros obnovio je stare prostorije i ponovo otvorio vinariju, ovog puta pod imenom Art Space (Umetnički prostor). Nova vinarija smeštena je u susednoj podzemnoj pećini, čiji se ulaz nalazi 8 metara ispod površine zemlje. Pećinu prekriva debeo sloj plovućca, oko 6 metara, koji stvara savršenu izolaciju za sazrevanje vina. Za negovanje vina koristi se moderna tehnologija, ali je naglasak na kvalitetu, a ne na količini. Grožđe dolazi iz organskih vinograda, a na kraju obilaska posetioci mogu da degustiraju različite sorte.
Pored vinarije, Art Space radi i kao umetnička galerija i muzej.
Vinarija Domen Skuras (Domaine Skouras) kod Argosa
Domen Skuras je poznat po ukusnim vinima za svaki dan, ali i po retkim, ograničenim berbama. Vina ove kuće osvajaju nagrade i u Grčkoj i u svetu, a vinarija je poznata po smelom i samouverenom pristupu vinarstvu. Posebno se ističu sveža bela vina, intenzivni roze i elegantna crvena vina, a deo ograničenih serija pravi se za dugo čuvanje.
Vinarija se nalazi u Malandreniju, na samo nekoliko minuta vožnje od Argosa i nedaleko od Nafpliona. Domaćini rado primaju posetioce na degustaciju, uz koju ćete upoznati ne samo vina, već i teroar, kulturu i tradiciju ovog kraja.
Vinarija Teodorakakos kod Gitija
U srcu Lakonije, u okolini Gitija, nalazi se vinograd i vinarija porodice Teodorakakos, koja je svoju istoriju još u 20. veku čvrsto povezala sa lakonskim vinom. Porodica se usredsređuje na lokalne sorte kao što je kidonica. Vina se proizvode od grožđa iz sopstvenih vinograda, po sertifikovanim organskim metodama, i nose oznaku regionalnog vina Lakonije.
Za porodicu su zdravi proizvodi, bez ostataka pesticida i veštačkih đubriva, obaveza prema društvu. Vinarija je osnovana 1988. godine i opremljena je savremenom opremom za proizvodnju visokokvalitetnih vina.
Vinarija Gavalas u Megalohoriju na Santoriniju
Vino je neodvojivi deo porodice Gavalas već više od 300 godina. Glavni cilj porodice je proizvodnja vina od retkih i autohtonih sorti grožđa. Rezultat tog pristupa je vrhunsko belo vino Kacano, koje se smatra jednim od najegzotičnijih vina koje je Gavalas proizveo. Pravi se od dve sorte koje su malo poznate van Santorinija. Grožđe se bere pre pune zrelosti, a vino ima nežan ukus meda i limunovog cveta.
Pored Kacana, vinarija proizvodi još dva suva bela vina, Santorini i Nikteri, i jedno suvo crveno, Ksenolo. Ono se pravi od mešavine sorti mavrotragano, vudomato i atiri i odležava više od godinu dana u buradima od francuskog hrasta. U ponudi je i vinsanto, slatko belo vino. Vinarija i porodični vinogradi nalaze se u Megalohoriju, jednom od najšarmantnijih sela Santorinija. Vođeni obilazak je pravi doživljaj: vodi kroz dobro osvetljen kameni tunel, koji služi kao muzej vina, do lepog dvorišta.
Vinarija Haritatos u Palikiju na Kefaloniji
Smeštena u seoskoj kući iz 1863. godine na poluostrvu Paliki na Kefaloniji, vinarija Haritatos proizvodi organska vina jedinstvenog ukusa. Najpoznatija je po slatkom crvenom vinu mavrodafni, a pravi i kvalitetan roze od mavrodafnija i klasična bela vina od sorti muskat (moshato) i vostilidi. Vina ove kuće su tokom godina dobila brojna priznanja na izložbama širom Grčke.
Posetioci mogu da prošetaju kroz vinograde okružene zelenilom i da degustiraju vina za stolovima na otvorenom. Između dve čaše nepca se osvežavaju domaćim hlebom, lokalnim sirom, suhomesnatim delikatesima i maslinovim uljem, a vino možete kupiti i poneti kući.
Vinarija Karavitakis u Pontikijani kod Hanje
Smeštena u selu Pontikijana, na samo 30 minuta vožnje od Hanje, ova vinarija nastavlja porodičnu tradiciju proizvodnje vina dugu više od 80 godina. Manolis Karavitakis otišao je korak dalje: uveo je savremene instalacije, nove metode uzgoja i sofisticiranu opremu, kako bi stvarao vina koja mogu da se takmiče na međunarodnom nivou.
Vinarija eksperimentiše i sa kritskim i sa retkim sortama iz celog sveta, pa proizvodi vina za svačiji ukus. Izdvaja ih nizak prinos po čokotu, koji je direktno povezan sa vrhunskim kvalitetom, kao i organske metode uzgoja. Svako vino nosi prepoznatljiv karakter svog teroara i veliku pažnju koja se ulaže u njegovu proizvodnju.
Vinarija ima dva prostora za degustaciju i nudi vođene obilaske, tokom kojih možete probati vina i videti imanje. Obilasku poseban pečat daje lepa kapela posvećena Svetom Trifunu, zaštitniku vinara, smeštena među vinogradima.
Vinarija Karimalis u Pigiju na Ikariji
Vinarija Karimalis je porodično imanje sa više vinograda, najpoznatije po vinima sa zaštićenom geografskom oznakom (PGI). Porodica proizvodi četiri vina: suvo crveno Arale, poluslatki roze Akisare, suvo belo Kalabele i odležano suvo crveno Filozof. Godišnje proizvode oko 10.000 boca, a sva vina se prave pažljivo, od najboljih plodova sa ostrva Ikarije.
Članovi porodice na prethodni zahtev organizuju detaljne obilaske imanja, koji se završavaju degustacijom svih vina. Na imanju se održavaju i časovi kuvanja sa receptima od lokalnog povrća, a gosti mogu da učestvuju i u poljoprivrednim poslovima. Vinarija je izgrađena po ekološkim principima: struju dobija iz solarnih panela, štedi vodu i kompostira organski otpad.
Imanje nudi i smeštaj u četiri kamene kuće, u kojima istovremeno može da boravi do šest osoba. Domaćini služe tradicionalni doručak i večeru, a tokom boravka možete se baviti i streličarstvom, planinskim biciklizmom ili jutarnjim treninzima borilačkih veština.
Vinarija Karimalis je otvorena tokom cele godine.
Vinarija Karsanikos u Kariji na Lefkadi
Vinarija Karsanikos je porodični posao smešten u tradicionalnoj kamenoj kući u živopisnom selu Karija na Lefkadi. Na 550 metara nadmorske visine porodica Rekacinas proizvodi i prodaje svoja vina, među kojima su suvi roze i slatko crveno vino Epilogos, napravljeno od grožđa iz Karije sušenog na suncu. Oba su lagana i pitka.
Probajte suvo crveno vino Karsanikos Verdzami, od lefkadske sorte verdzami, sa notama eukaliptusa i kedra. Belo suvo vino pravi se od klasičnih belih sorti, između ostalih i hlora, asproverdzamija i muskata.
Posetioci mogu da obiđu imanje i vide staru i novu opremu za proizvodnju vina, a obilazak se završava degustacijom. Domaćini su veoma gostoljubivi, a sva njihova vina, kao i domaći cipuro, možete kupiti po povoljnim cenama.
Vinarija Santo Wines u Pirgosu na Santoriniju
Santo Wines je vinarija Saveza zadruga Santorinija, osnovanog 1947. godine da bi zaštitio poljoprivredne proizvode ostrva. Danas je to najveći proizvođač vina na ostrvu, a okuplja većinu lokalnih vinogradara. Sadašnja vinarija kod Pirgosa izgrađena je 1992. godine na tri nivoa.
Najveći adut je terasa sa pogledom na kalderu, gde se uz degustaciju vina od asirtika, vinsanta i lokalnih zalogaja dočekuje zalazak sunca. Leti je veoma posećena, pa je bolje doći ranije ili rezervisati mesto.
Vinarija Domen Sigalas (Domaine Sigalas) kod Oje na Santoriniju
Priča vinarije Sigalas počela je 1991. godine u tradicionalnoj porodičnoj vinariji Parisa Sigalasa, nedaleko od Oje. Ovde se prerađuju santorinske sorte asirtiko, aidani, atiri, mandilarija i mavrotragano, a vina Sigalasa spadaju u najcenjenija grčka vina.
Posetioci mogu da degustiraju vina uz lokalne kikladske specijalitete, a vinarija organizuje i privatne večere u vinogradu uz zalazak sunca.
Vinarija Argiros (Estate Argyros) u Episkopi Goniji na Santoriniju
Vinariju je 1903. godine osnovao Đorđos Argiros u selu Episkopi Gonija. U početku je vino pravio na tradicionalan način, uglavnom za lokalno tržište. Danas vinarijom upravlja četvrta generacija porodice, a vinarija se ubraja među najbolje u Grčkoj.
Argiros je posebno poznat po vinima od starih čokota asirtika i po vinsantu dugog odležavanja. Vinarija je otvorena za posete i degustacije.
Vinarija Gaja (Gaia Wines) u Nemei
Vinariju Gaja osnovali su 1994. godine enolog Janis Paraskevopulos, doktor nauka sa Univerziteta u Bordou, i agronom Leon Karacalos. Vinarija u Nemei izgrađena je 1997. godine među vinogradima oko sela Kucija, na oko 550 metara nadmorske visine.
Gaja je jedan od najvažnijih proizvođača agiorgitika, glavne crvene sorte Nemee. Ako putujete po Peloponezu, Nemea je odlična usputna stanica, jer se u okolini nalazi i niz drugih vinarija otvorenih za posetioce.
Vinarija Kir-Janis (Kir-Yianni) kod Nause
Vinariju Kir-Janis osnovao je 1997. godine Janis Butaris (1942–2024), nakon što je napustio porodičnu vinsku kuću Butari, koju je njegov deda osnovao 1879. godine. Vinogradi su kod sela Janakohori, na istočnim padinama planine Vermion, nedaleko od Nause, gde je Butaris još 1970. zasadio 40 hektara ksinomavra.
Vinarija ima i drugo imanje u Aminteu, sa belim sortama, a za posetioce organizuje obilaske i degustacije na oba imanja.
Vinarija Gerovasiliu (Ktima Gerovassiliou) u Epanomiju kod Soluna
Imanje u Epanomiju, oko 30 km od Soluna, stvorili su enolog Evangelos Gerovasiliu i njegova supruga Sonja. Gerovasiliu je zaslužan za spasavanje sorte malagusija, koja je danas jedna od najpopularnijih belih sorti u Grčkoj.
U samoj vinariji nalazi se i Muzej vina, sa jednom od najvećih kolekcija vadičepova na svetu – više od 2.600 primeraka, od kojih neki potiču iz 18. veka. Muzej prikazuje i antičke posude za vino i alate za vinogradarstvo. Imanje nudi vođene obilaske i degustacije.
Vinarija Lirarakis u Alanjiju na Kritu
Vinariju Lirarakis osnovala su 1966. godine braća Manolis i Sotiris Lirarakis u selu Alanji, u vinskom regionu Peza kod Herakliona. Porodica je postala poznata po spasavanju starih kritskih sorti dafni i plito, od kojih je 1996. godine napravila prva sortna vina, a kasnije je zasadila i gotovo nestalu sortu melisaki.
Uz degustaciju se mogu videti i vinogradi na nadmorskoj visini od oko 500 metara. Ako volite kritsku hranu, pogledajte i naš vodič kroz kritsku kuhinju.
Praktični saveti za posetu vinarijama
- Rezervišite unapred. Mnoge vinarije, posebno manje porodične, primaju posetioce samo uz najavu. Leti je to obavezno i za veće vinarije na Santoriniju.
- Degustacija se najčešće plaća. Cena zavisi od broja vina i od toga da li uz vino dobijate i zalogaje. U nekim vinarijama se iznos degustacije uračunava ako kupite vino.
- Najbolje vreme za posetu je kasno proleće i rana jesen. Berba je od kraja jula na Santoriniju do oktobra na severu, a tada su vinarije najživlje.
- Ne vozite posle degustacije. Dogovorite vozača, uzmite taksi ili organizovanu vinsku turu.
- Pakovanje vina za put. Flaše umotajte u odeću i spakujte u predati prtljag. Mnoge vinarije nude i kutije za nošenje ili slanje vina.
Česta pitanja o grčkim vinima
Koje je najpoznatije grčko vino?
Najpoznatiji je asirtiko sa Santorinija, a među crvenim vinima agiorgitiko iz Nemee i ksinomavro iz Nause. Od slatkih vina čuveni su vinsanto sa Santorinija, mavrodafni iz Patre i muskat sa Samosa.
Šta je vinsanto?
Vinsanto je slatko vino sa Santorinija od grožđa koje se posle berbe suši na suncu, a zatim dugo odležava u buradima. Ima ukus suvog voća, meda i karamela.
Šta je recina?
Recina je tradicionalno grčko belo vino kome se tokom vrenja dodaje smola alepskog bora. Ima prepoznatljiv, osvežavajući ukus i najčešće se pije hladna, uz meze.
Da li je potrebna rezervacija za posetu vinariji?
Za manje vinarije gotovo uvek, a leti je dobro rezervisati i u velikim vinarijama. Neke vinarije primaju posetioce samo u određenim terminima.
Ako vas zanimaju i druga grčka pića, pročitajte naš članak o grčkom uzu.
