Grčka ima više od 13.000 kilometara obale, a njena mora su među najprozirnijima u Evropi. Ispod te tirkizne površine živi mnogo više nego što se vidi sa peškira: delfini koji prate trajekte, morske kornjače koje se vraćaju na iste plaže da polože jaja, retke foke koje se kriju u pećinama i hobotnice koje ćete ugledati čim stavite masku za ronjenje.
Ali uz lepe susrete postoje i oni manje prijatni – meduze, morski ježevi i ribe sa otrovnim bodljama. U ovom vodiču saznaćete koje morske životinje žive u grčkim morima, gde ih možete videti, na koje treba paziti i šta uraditi ako vas nešto ubode.
Koja mora okružuju Grčku?
Grčka obala izlazi na tri dela Sredozemnog mora: Egejsko more na istoku, sa Kikladima, Dodekanezom, Sporadima i Halkidikijem, Jonsko more na zapadu, sa Krfom, Lefkadom, Kefalonijom i Zakintosom, i Kritsko i Libijsko more oko Krita. Južno od Peloponeza i Krita pruža se Helenski rov, najdublji deo Sredozemlja, dubok više od 5.000 metara.
Grčka mora su providna upravo zato što su siromašna planktonom. Zato u njima nema velikih jata riba kao u okeanima, ali je podvodni svet raznovrstan, posebno oko stena i na livadama morske trave Posidonia oceanica, koje su rasadnik za mnoge vrste riba.
Morske životinje koje ćete rado sresti
Delfini – najčešći prijatelji sa trajekta
U grčkim morima redovno žive četiri vrste delfina: dobri dupin (Tursiops truncatus), prugasti delfin (Stenella coeruleoalba), obični delfin (Delphinus delphis) i glavati delfin (Grampus griseus). Najveće su šanse da ih vidite sa palube trajekta ili izletničkog broda, rano ujutru i kada je more mirno.
Dobro poznata mesta su Amvrakijski zaliv kod Preveze, gde živi stalna populacija dobrih dupina, Korintski zaliv, more oko Sporada i otvoreno Jonsko more. Delfini su divlje životinje, pa ih ne jurite čamcem i ne pokušavajte da plivate sa njima.
Kitovi – ulješure u dubinama Helenskog rova
Malo ko zna da u grčkim morima žive i kitovi. Najpoznatija je ulješura (Physeter macrocephalus), koja lovi lignje u dubokim vodama Helenskog rova, južno i zapadno od Peloponeza i Krita. Tu živi i Kivijeov kljunasti kit (Ziphius cavirostris), jedan od sisara koji rone najdublje na svetu.
Sa obale se kitovi gotovo nikada ne vide, a organizovano posmatranje kitova u Grčkoj nije razvijeno kao na Azorima. Ulješure u Sredozemlju su ugrožene, a jedna od glavnih opasnosti su sudari sa velikim brodovima.
Morska kornjača Caretta caretta – zaštitni znak Zakintosa
Glavata želva (Caretta caretta) najpoznatija je morska životinja Grčke. Grčka je jedno od najvažnijih gnezdilišta ove vrste u Sredozemlju. Kornjače se vraćaju na iste plaže da polože jaja, a ženka svake druge ili treće godine izlazi noću na pesak, kopa rupu i ostavlja oko stotinu jaja.
Najvažnija gnezdilišta su:
- Zakintos, zaliv Laganas – zaštićen Nacionalnim morskim parkom Zakintosa, osnovanim 1999. godine; tu su plaže Gerakas, Dafni, Sekania, Kalamaki i ostrvce Marathonisi (više u tekstu Plaže Zakintosa)
- Kiparisijski zaliv na Peloponezu – dugačke peščane plaže sa jednim od najvećih gnezdilišta u Sredozemlju
- Krit – plaže kod Retimna, Hanje i u zalivu Mesara
- Kefalonija – kornjače se redovno viđaju u luci Argostoli, gde se hrane pored ribarskih brodića
Gnežđenje traje od juna do avgusta, a mladunci se izležu od jula do oktobra. Na zaštićenim plažama poštujte pravila: ne postavljajte suncobrane u obeleženim zonama, ne kopajte rupe pored gnezda, ne ostavljajte smeće i ne dolazite na plažu noću sa svetlom. Kornjače ne hranite – ni u luci u Argostoliju, jer ih to navikava na ljude i brodove. Slična zaštićena plaža postoji i u Turskoj – pogledajte tekst o Patari.
Sredozemna medvedica – najređa foka u Evropi
Sredozemna medvedica (Monachus monachus) jedna je od najugroženijih foka na svetu. Prema grčkoj organizaciji za zaštitu foka MOm, u Grčkoj živi oko 400 jedinki, što je najveća populacija ove vrste na svetu.
Najpoznatije stanište je Nacionalni morski park Alonisosa na Sporadima, osnovan 1992. godine, a foke žive i oko ostrva Jaros i Kimolos na Kikladima, severnog Karpatosa i Jonskih ostrva. Odmaraju se u morskim pećinama i na zabačenim plažama, pa ih je najlakše videti na organizovanom izletu brodom po morskom parku.
Ako ugledate foku na plaži, ne prilazite joj, ne hranite je i ne ulazite u pećine gde se odmaraju. Psa držite na povocu. Mladunče koje je samo na plaži obično nije napušteno – majka je u blizini, pa ga ne dirajte i javite se organizaciji MOm.
Hobotnice, sipe i ribe koje vidite sa maskom
Dovoljna je obična maska za ronjenje da otkrijete život oko stena: hobotnice koje se kriju u pukotinama, sipe koje menjaju boju, jata salpi koje pasu alge, šarene kneževe, fratre i ušate, morske zvezde i krastavce. U zaštićenim zonama i na mirnim mestima mogu se sresti i kirnje i murine.
Na livadama posidonije nekada je bilo mnogo plemenitih periski (Pinna nobilis), najveće školjke Sredozemlja. Od 2016. godine bolest je uništila veliki deo populacije, pa je periska danas strogo zaštićena – ne dirajte je i ne iznosite iz mora.
Morske životinje na koje treba paziti
Većina susreta u grčkom moru je bezopasna, ali neke životinje mogu da pokvare dan na plaži. Dobra vest je da se većina nezgoda lako izbegne.
Meduze
Meduze se u Grčkoj ne pojavljuju svake godine i svuda u istom broju – njihovu pojavu nose vetrovi i struje, pa ih na jednoj plaži može biti mnogo, a samo nekoliko kilometara dalje nijedne. Najčešće su:
- Mesečinka (Pelagia noctiluca) – mala ljubičasta meduza, najčešći uzrok opekotina; peče i kada je na pesku
- Plućna meduza (Rhizostoma pulmo) – velika, bledoplava, peče slabije
- Meduza „pečeno jaje“ (Cotylorhiza tuberculata) – žuta, prepoznatljiva, gotovo bezopasna za ljude
- Nomadska meduza (Rhopilema nomadica) – invazivna vrsta iz Crvenog mora koja se širi istočnim Sredozemljem; peče jako
Prva pomoć: izađite iz mora, mesto isperite morskom vodom (ne slatkom), pincetom ili ivicom kartice uklonite krakove koji su ostali na koži, ne trljajte i ne stavljajte pesak. Hladan oblog i krema protiv svraba ublažiće bol. Ako se pojavi otežano disanje, jak otok ili mučnina, odmah potražite lekara. Kako do lekara, ambulante ili dežurne apoteke na letovanju, pročitajte u tekstu Kako pronaći lekara kada putujem.
Morski ježevi
Morski ježevi su najčešći uzrok povreda na grčkim plažama. Žive na stenama i kamenitom dnu, i to u plitkoj vodi, pa je dovoljno da se oslonite na pogrešan kamen. Najbolja zaštita je obuća za vodu, posebno za decu, i ulazak u more preko peska ili šljunka.
Ako nagazite na ježa, bodlje koje vire izvucite pincetom, a ranu operite i dezinfikujte. Sitni delovi koji ostanu duboko često izađu sami za nekoliko dana. Ako se mesto upali, otekne ili boli sve jače, javite se lekaru.
Morski pauk i škorpina
Morski pauk (Trachinus draco i srodne vrste) zakopava se u pesak u plitkoj vodi, pa mu se vide samo oči i otrovna leđna peraja. Ubod je veoma bolan. Škorpina živi među stenama i savršeno se kamuflira, a takođe ima otrovne bodlje.
Prva pomoć: otrov ovih riba razgrađuje se na toploti, pa ubodeno mesto potopite u što topliju vodu koju možete da podnesete, a da se ne opečete, i držite 30 do 90 minuta. Posle toga se javite lekaru ili u apoteku, posebno ako je bol jak ili se pojavi otok. Obuća za vodu i ovde je najbolja zaštita.
Invazivne vrste – riba lav i srebrnoprugasta naduvača
Kroz Suecki kanal u Sredozemlje stižu tropske vrste, a najviše ih ima na Kritu, Dodekanezu i u jugoistočnom Egeju. Dve su važne za kupače:
- Riba lav (Pterois miles) – prelepa, prugasta riba sa dugim bodljama koje su otrovne. Širi se ka severu Egeja i Jonskom moru. Ne dirajte je; ako vas ubode, prva pomoć je ista kao kod morskog pauka – topla voda i lekar.
- Srebrnoprugasta naduvača (Lagocephalus sceleratus) – njeno meso i organi sadrže tetrodotoksin, otrov koji kuvanje ne uništava i za koji nema protivotrova. Nikada je ne jedite i ne kupujte ribu koju ne poznajete. Ima jake zube nalik kljunu, ali su ugrizi kupača veoma retki.
Ajkule
U Sredozemlju žive ajkule, uključujući i plavu ajkulu, ali uglavnom na otvorenom moru i u dubini. Napadi na kupače u Grčkoj su izuzetno retki, pa nema razloga za strah od kupanja.
Brzi pregled
| Životinja | Gde je ima | Rizik | Šta uraditi |
|---|---|---|---|
| Meduze | Otvorene plaže, posle vetra | Opekotina, svrab | Morska voda, ukloniti krakove, hladan oblog |
| Morski jež | Stene, kamenito dno | Bodlje u stopalu | Pinceta, dezinfekcija, obuća za vodu |
| Morski pauk | Pesak u plitkoj vodi | Jak bol | Topla voda 30–90 min, lekar |
| Škorpina | Stene | Bolan ubod | Topla voda, lekar |
| Riba lav | Krit, Dodekanez, jug Egeja | Otrovne bodlje | Ne dirati; topla voda, lekar |
| Srebrnoprugasta naduvača | Krit, Dodekanez, Egej | Otrovno meso | Ne jesti nepoznatu ribu |
Kako se ponašati prema morskim životinjama
- Ne hranite divlje životinje – ni kornjače u lukama, ni ribe na plaži.
- Držite razdaljinu od delfina, foka i kornjača; ako plivate, ne jurite ih i ne dodirujte.
- Ne iznosite iz mora školjke, ježeve, morske zvezde ni periske.
- Za izlete brodom birajte organizatore koji poštuju pravila zaštićenih zona.
- Ne ostavljajte plastiku na plaži – kornjače često zamene kese za meduze.
- Povređenu kornjaču prijavite organizaciji Archelon, a foku organizaciji MOm – obe imaju dežurne telefone na svojim sajtovima.
Gde u Grčkoj videti bogat morski svet?
- Morski park Alonisosa – foke, delfini i izleti brodom do malih ostrva; o samom ostrvu više u tekstu Ostrvo Alonisos.
- Zakintos – kornjače u zalivu Laganas i izleti do Marathonisija.
- Kefalonija – kornjače u luci Argostoli i providno more na zapadnoj obali.
- Amvrakijski zaliv – stalna populacija dobrih dupina, blizu Preveze i Lefkade.
- Krit – gnezdilišta kornjača i najbogatiji podvodni svet, ali i najviše invazivnih vrsta.
Česta pitanja o morskim životinjama u Grčkoj
Da li u grčkom moru ima opasnih životinja?
Opasnih životinja u pravom smislu gotovo da nema. Najčešće nezgode su opekotine od meduza i bodlje morskog ježa, a ređe ubod morskog pauka ili škorpine. Uz obuću za vodu i malo pažnje većina se lako izbegne.
Gde u Grčkoj mogu da vidim morske kornjače?
Najlakše na Zakintosu, u zalivu Laganas, i u luci Argostoli na Kefaloniji. Kornjače se gnezde i u Kiparisijskom zalivu na Peloponezu i na plažama Krita.
Kada ima najviše meduza u Grčkoj?
Meduza najčešće ima od kraja proleća do kraja leta, posle jakog vetra koji ih nanosi ka obali. Njihova pojava se menja iz godine u godinu i od plaže do plaže.
Šta da radim ako me ubode meduza?
Izađite iz vode, mesto isperite morskom vodom, uklonite krakove pincetom, ne trljajte i stavite hladan oblog. Ako se pojave otežano disanje ili jak otok, javite se lekaru.
Da li u Grčkoj mogu da se vide delfini?
Mogu, najčešće sa trajekata i izletničkih brodova, rano ujutru i po mirnom moru. Dobra mesta su Amvrakijski zaliv, Korintski zaliv, Sporadi i Jonsko more.
