Nekoliko koraka od Aja Sofije nalazi se ulaz koji ne liči ni na šta — mala zgrada i stepenice koje vode pod zemlju. Dole se otvara Cisterna Bazilika, podzemni rezervoar za vodu iz 6. veka, sa 336 stubova u dvanaest redova, pod svodovima visokim skoro devet metara. Turci je zovu Jerebatan Saraji, potopljena palata, i ime joj sasvim odgovara.

Sagradio ju je car Justinijan, da bi snabdevala vodom Veliku palatu. Stubovi nisu pravljeni za nju — dovučeni su sa starijih hramova, pa se razlikuju po visini, obliku i klesanju. To je ono što ovom prostoru daje utisak neuređenog, gotovo snolikog reda.

Šta se vidi dole

• Dve Meduzine glave u dnu cisterne, upotrebljene kao podnožja stubova — jedna postavljena naopačke, druga postrance. Zašto je tako, ne zna se pouzdano; objašnjenja se kreću od praktičnih do onih o skidanju paganske moći.
• Stub sa suzama, isklesan šarom nalik kapljicama, koji se vezuje za robove koji su cisternu gradili.
• Riba u plitkoj vodi — cisterna nije suva, na dnu je sloj vode u kojem se vide šarani.
• Savremene skulpture i osvetljenje — posle obnove prostor je dobio umetničke postavke i promenljivo svetlo, što se nekima sviđa, a nekima deluje kao previše.

Praktično

• Obilazak traje 30 do 45 minuta — kratko, pa se lako uklapa u dan proveden u Sultanahmetu.
• Ulaznica se plaća posebno i nije jeftina za ono što se vidi; večernji termin je skuplji od dnevnog.
• Red ume da bude dug pre podne; najmirnije je odmah po otvaranju ili pred kraj radnog vremena.
• Dole je vlažno i hladnije, a staze su mokre i klizave — obuća sa đonom koji ne klizi.
• Fotografisanje traži mirnu ruku — svetlo je slabo, pa telefoni obično daju mutne snimke.
• Sa decom je zanimljivo upravo zato što je kratko i pomalo jezivo; kolica se ostavljaju gore.

Cisterna se najbolje uklapa u prvi dan boravka, uz Plavu džamiju i Hipodrom — sve je u krugu od petsto metara. Ceo raspored je u tekstu Istanbul za 7 dana.