Ostrvo Amorgos je jedno od najšarmantnijih i najmističnijih ostrva Kiklada, smešteno u Egejskom moru. Za razliku od mnogih ostrva, Amorgos je uspeo da zadrži svoj miran i autentičan karakter. Upravo zbog toga ga mnogi nazivaju skrivenim draguljem Kiklada.
Ostrvo je postalo poznato širom sveta zahvaljujući filmu „Veliko plavetnilo“ (Luca Besson, 1988), čije spektakularne scene ronjenja i pejzaži prikazuju njegovu netaknutu prirodu i kristalno čisto more. Amorgos nudi kombinaciju zapanjujućih prirodnih pejzaža, minimalističke kikladske arhitekture, osunčanih plaža, planinskih staza i tradicionalnih sela, što ga čini idealnom destinacijom za putnike u potrazi za spokojem, ali i za ljubitelje avanture i prirode.
Šta videti i doživeti na Amorgosu
- Hora (glavni grad) – jedno od najlepših kikladskih sela, sa belim kućama, uskim uličicama, šarenim kapcima, venecijanskim zamkom, crkvama i tavernama koje odišu autentičnim šarmom.
- Manastir Panagija Hozoviotisa (10. vek) – impresivna bela građevina ugrađena u stenovitu liticu, simbol Amorgosa i duhovno srce ostrva. Sa njega se pruža spektakularan pogled na Egej.
- Plaže – Muros, Nikouria, Agios Pavlos, Agia Ana, Maltezi i Egiali su samo neke od plaža koje oduševljavaju čistim morem i prirodnim okruženjem. Mnoge su idealne i za nudiste.
- Hrana i piće – obavezno probajte psimeni rakiju (tradic. piće sa medom i začinima), lokalni sir ladotiri, jelo patatato (kozje meso sa krompirom) i kserotigana (pržene pite).
- Planinarenje – Amorgos je raj za planinare! Ostrvo je ispresecano mrežom staza koje povezuju sela, arheološka nalazišta i plaže.
Kako doći na Ostrvo Amorgos
Amorgos je ostrvo koje osvaja tišinom, prirodnom lepotom i autentičnom atmosferom. Ako želite da se udaljite od gužvi i masovnog turizma, a istovremeno uživate u pejzažima za pamćenje, Amorgos je prava destinacija za vas.
Smeštaj, plaže i znamenitosti
💸 Planirate da iznajmite automobil? Pogledajte kako da uštedite novac na iznajmljivanju automobila za sledeće putovanje za savete kako da držite budžet za putovanje pod kontrolom!
Ostrvo Amorgos – Istorija
Istorija Amorgosa počinje mnogo vekova ranije, jer dokazi ukazuju da je ostrvo naseljeno još od praistorijskog doba.
Kikladska civilizacija
Iskopavanja su otkrila da je organizovani život postojao na Amorgosu od 4. milenijuma pre nove ere, na kraju neolitskog doba. Tokom 3. milenijuma pre nove ere, Amorgos je učestvovao u razvoju kikladske civilizacije: otkrivena su naselja i groblja, kao i dvanaest tvrđava. Veliki broj malih umetničkih dela (keramika, metalni proizvodi, mermerni idoli) pronađenih na ostrvu pokazuje kulturni napredak ljudi i ukazuje na to da su bili u čestom kontaktu sa drugim kikladskim ostrvima, kao i sa Kritom. Na kraju kikladskog perioda, kikladska civilizacija na Amorgosu je izgubila svoju snagu zbog rasta kritske nadmoći u Egeju. Od tada, Amorgos je postao važna pomorska trgovačka stanica za Krićane koji su ga kontrolisali i kolonizovali.
Ostrvo Amorgos – Antička vremena
Tokom arhajskog perioda (7.-6. vek pre nove ere), Amorgos su kolonizovali gradovi Jonije, što je ostrvu omogućilo brz politički i društveni razvoj. Tokom klasične ere (5.-4. vek pre nove ere), tri grada Amorgosa (Arkesini, Egijalis i Minoa) funkcionisala su kao federacija, baveći se proizvodnjom, trgovinom i pomorstvom. Njegovi stanovnici su učestvovali u persijskim ratovima, posebno u bici kod Salamine 480. godine pre nove ere, u kojoj je ostrvo koristilo jedan od svojih brodova. Godine 478. pre nove ere, Amorgos se pridružio Atinskom savezu. Nakon toga, kao i svi ostali Kikladi, izgubio je autonomiju i plaćao je godišnji porez atinskoj državi.
Godine 337. pre nove ere, Makedonci su dominirali helenskim poslovima: Amorgos je postao deo njihove države. Sporovi naslednika Aleksandra Velikog doveli su Amorgos pod uticaj helenističke države Egipta, Ptolemeja. Posle 2. veka pre nove ere, Rimljani su preuzeli kontrolu nad Amorgosom.
Tek sa opadanjem Rimskog carstva, tri drevna grada na Amorgosu izgubila su svoju snagu i uništena su, što je prouzrokovalo propadanje nekoliko spomenika, poput helenističke kule u Arkesiniju . Upravo u tim godinama hrišćanstvo je uspostavljeno na Amorgosu i pojavile su se ranohrišćanske crkve. Tokom vizantijskog perioda, u planinskom centru Amorgosa formirano je selo Hora, radi zaštite od piratskih invazija. U 11. veku, vizantijski car Aleksije Komnin osnovao je čuveni manastir Panagija Hozoviotisa .
👉 Ne dozvoli da te iznenadi nedostatak interneta dok istražuješ svet! Pročitaj ceo tekst i saznaj koje su najbolje aplikacije za pristup internetu za bezbrižna i sigurna putovanja.
Ostrvo Amorgos – Venecijanska vremena
Godina 1207. bila je važna za istoriju Amorgosa i svih Kiklada. Mletačka porodica Gizi preuzela je kontrolu nad Amorgosom, ali su bili prilično nemoćni da zaštite ostrvo, pa je ono tokom naredna dva veka postalo stalno piratsko utočište. U očaju, mnogi ljudi su napustili svoje domove i otišli na bezbednija mesta poput Krita. Između 1200. i 1579. godine nove ere, ostrvo su okupirali Vizantinci i Mlečani, a zatim, od 1579. do 1821. godine nove ere, Amorgos su okupirali Osmanlije. U to vreme, ostrvo je postalo mala samoupravna demokratija nazvana Amorgoska zajednica, koju je oporezivao sultan.
Poslednjih godina
Nakon završetka Grčke revolucije, Amorgos i sva Kikladska ostrva postali su deo grčke države. Godine 1835. formirana je opština Amorgos, najistočnija granica Nove grčke države, i imala je jednu od prvih škola koje su funkcionisale u slobodnoj Grčkoj (organizovanu na inicijativu manastira Hozoviotissa).
Od rimskog doba do 20. veka, Amorgos je bio mesto izgnanstva. Zapravo, tokom perioda grčke hunte (1967-1974), mnogi demokrate koji su se protivili režimu bili su prognani na ostrvo, uključujući i jednog od sada najmoćnijih ljudi u Grčkoj, biznismena i filantropa Vardisa Vardinogijanisa.
