Ime Kalamate ste čuli i pre nego što ste poželeli da dođete u Grčku — piše na tegli maslina u vašoj kuhinji. Ali grad je mnogo više od toga: drugi po veličini na Peloponezu, živahan, sa četiri kilometra plaže u samom centru i planinom Tajget koja se nadnosi nad krovove. I, za razliku od većine mesta o kojima pišemo, ovo je pravi grad — sa gužvom u saobraćaju, studentima, pijacom i životom koji se ne gasi kad završi sezona.

Zato Kalamata deluje drugačije od očekivanog. Zemljotres 1986. godine srušio je veliki deo starog grada, pa je mnogo toga sazidano ponovo — široki bulevari, biciklističke staze, uređeno šetalište. Turističke razglednice tu ne funkcionišu najbolje, ali svakodnevni život funkcioniše odlično.

Šta videti u gradu

Sve stane u jednu šetnju od oko dva i po kilometra — od tvrđave na brdu do mora. Krenite odozgo, dok je još hladno.

• Kastro — tvrđava iz 13. veka, započeta u vizantijsko doba i dovršena pod Francima Vilarduenima. Sa zidina se vidi ceo grad i Mesenijski zaliv; u dvorištu je letnja pozornica na kojoj se održavaju predstave.
• Stari grad — uličice ispod tvrđave, sa mešavinom neoklasike, italijanskih i venecijanskih uticaja; ono što je zemljotres poštedeo.
• Trg 23. marta — nosi ime po danu oslobođenja grada 1821. godine, kada je Kalamata postala prvi oslobođeni grčki grad.
• Arheološki muzej Mesenije — nalazi od praistorije do Vizantije, među njima i zlatni pečatni prsten star oko trideset pet vekova.
• Etnološki muzej u zdanju porodice Kirijaku — predmeti iz ustanka 1821. i iz svakodnevnog života Mesenije.
• Železnički park — stara stanica pretvorena u park sa lokomotivama i vagonima po kojima deca mogu da se penju. Neočekivano dobro mesto za predah.

Plaža, šetalište i večernja volta

Gradska plaža se pruža skoro četiri kilometra uz aveniji Navarinu — šljunak i krupniji pesak, plitko ulazi u more, sa ležaljkama, kafićima i tuševima na svakih nekoliko stotina metara. Nije to divlja lepota kakvu ćete naći u Maniju, ali je praktično: izađete iz hotela i već ste u vodi.

Uveče se dešava ono zbog čega grčki gradovi vrede. Posle šest sati ceo grad izađe na šetalište — porodice, biciklisti, starci na klupama, mladi po kafićima — i to traje do duboko u noć. Ako hoćete mirnije kupanje, Verga, Mikri Mantinija i Santova su na desetak minuta vožnje ka jugu.

Masline, pijaca i šta probati

Kalamatinska maslina je zaštićenog porekla i razlog zašto ceo svet zna ime grada. Najbolje je ne kupovati je u supermarketu nego na gradskoj pijaci, koja puni tezge dva puta nedeljno. Uz masline i ulje, tražite sfelu (tvrdi slani sir), pasteli od susama i meda, lalangija — prženo testo koje se jede uz kafu — i suve smokve iz okoline.

Kalamata kao baza za jugozapad

Ovo je prava vrednost grada. Iz Kalamate se za manje od sat i po stiže do gotovo svega što jugozapadni Peloponez ima, a uveče se vraćate u mesto gde nešto radi i posle deset sati.

Kada ići

Maj, jun i septembar su najprijatniji — more je toplo, a grad nije zagušljiv. Jul i avgust donose vrućinu koja se u gradskom betonu oseća jače nego na obali, ali i najviše života. Sredinom jula održava se Međunarodni festival igre, koji od 1995. dovodi svetske plesne trupe, sa predstavama i u amfiteatru unutar tvrđave. Zima je blaga i grad tada radi normalno, za razliku od većine peloponeskih odredišta.

Mapa Kalamate

Kako doći do Kalamate?

Gde odsesti

Grubo rečeno, tri su izbora. Uz šetalište — plaža pred vratima, večernja živost i najviše hotela. U centru, oko ulice Aristomenus — jeftinije, bliže pijaci i muzejima, ali do mora ima petnaestak minuta hoda. Verga i Mikri Mantinija južno od grada — mirnije i zelenije, uz obavezan automobil. Izbor je ceo grad, ali se leti i festivalskih dana popunjava, pa proverite dostupnost i cene za svoje datume na vreme.