Trakija je najsevernoistočniji deo Grčke, između reke Nestos i turske granice na Evrosu. To je deo zemlje koji naši putnici gotovo ne poznaju — ovde nema ostrva, velikih rizorta ni čarter letova. Ima planinskih sela, močvara punih ptica, gradova sa minaretima i crkvama u istoj ulici, i obale na kojoj leti nema gužve.

Za putnika koji je video većinu Grčke, Trakija je ono što ostaje. Za onoga ko putuje drumom ka Turskoj, ona je usput — a vredi zastati.

Trakija – oblasti i mesta

Zapadna Trakija se deli na tri oblasti, od zapada ka istoku.

• Ksanti — grad sa najlepšim starim jezgrom u Trakiji, kućama duvanskih trgovaca i čuvenim karnevalom. U okolini su pomačka sela u Rodopima i klisura Nestosa.
• Rodopi — središte je Komotini, grad sa živom pijacom. Uz obalu su Porto Lagos i jezero Vistonida sa manastirom Svetog Nikole podignutim nad vodom, plaže Fanari i antička Maronija.
• Evros — najveća oblast, sa Aleksandropolisom i njegovim svetionikom, Souflijem — gradom svile, tvrđavom u Didimotihu, šumom Dadija i deltom Evrosa.
• Samotraki — ostrvo koje administrativno pripada Evrosu, sa Svetištem velikih bogova, vodopadima Fonijas i termalnim izvorima.

Napomena koja često zbunjuje: Tasos ne pripada Trakiji nego Kavali, dakle Makedoniji, iako se geografski nalazi nadomak trakijske obale.

Trakija – Istorija

Ime nosi po Tračanima, narodu koji je ovde živeo pre Grka i koji se pominje još kod Homera. Iz Trakije potiče i Spartak, a stari Grci su ovaj kraj smatrali granicom civilizovanog sveta — odavde su, verovali su, dolazili sever i vetar Borej.

Kasnije su ovuda prošli svi — Makedonci, Rimljani sa Via Egnatijom koja je spajala Jadran i Vizant, Vizantinci, pa Osmanlije, pod kojima je Trakija ostala gotovo pet vekova. Zato ovde i danas postoje džamije koje rade, i muslimanska manjina koja je posle razmene stanovništva 1923. godine jedina u Grčkoj izuzeta iz preseljenja.

Zapadna Trakija je Grčkoj pripala tek 1920. godine, što je čini jednim od najmlađih delova države. Ta mešavina se i danas vidi na svakom koraku: u jeziku, hrani, muzici i u tome što se zvono i ezan čuju iz istog kvarta.

Trakija – Znamenitosti

• Stari grad Ksantija — kaldrmisane uličice i kuće duvanskih trgovaca iz 19. veka, najbolje očuvano jezgro u regionu.
• Svetište velikih bogova na Samotrakiju — mesto misterija starijih od grčkih bogova; odavde potiče Nike sa Samotrake, danas u Luvru.
• Šuma Dadija — jedno od najvažnijih staništa grabljivica u Evropi; lešinari se posmatraju iz uređenih skloništa.
• Manastir Svetog Nikole u Porto Lagosu — sagrađen na ostrvcetu u laguni, povezan drvenim mostom; jedan od najlepših prizora na severu Grčke.
• Soufli — grad svile, sa muzejima i kućama u kojima su se uzgajale svilene bube.
• Delta Evrosa — močvara na samoj granici sa Turskom, sa preko trista vrsta ptica.
• Antička Maronija i Abdera — rodno mesto filozofa Demokrita, uz obalu između Ksantija i Komotinija.
• Klisura Nestosa — meandri reke i stara pruga kroz tunele, pogodna za pešačenje i vožnju bicikla.

Trakija – Klima i kada ići

Trakija ima najizraženiju kontinentalnu klimu u Grčkoj. Zime su hladne i vlažne, sa snegom u Rodopima, a leta topla ali bez one težine koju ima jug. To je i razlog što je ovo jedini deo zemlje gde se odmor može planirati i u julu bez straha od vrućine.

• Proleće — najbolje za ptice, delte i šumu Dadija; sve je zeleno i močvare su pune.
• Leto — za plaže Fanari i Samotraki; more je toplo, a gužve nema ni u avgustu.
• Jesen — boje u Rodopima i berba; najprijatnije za obilazak gradova.
• Zima — karneval u Ksantiju, jedan od najpoznatijih u zemlji, održava se pred početak posta.

Kako doći do Trakije?

Smeštaj je među najpovoljnijim u Grčkoj, a i u sezoni se lako nalazi — proverite cene za svoje datume. Trakija se lepo spaja i sa susednom Makedonijom, ili kao poslednja stanica pre ulaska u Tursku.