Smeštena u srcu Saronskog zaliva, u blizini ostrva Poros i Agistri, ostrvo Egina u Grčkoj je jedno od najpopularnijih ostrva za brzi beg iz Atine, zahvaljujući svojoj blizini Atine! Mnogi trajekti iz Atine polaze iz luke Pirej i stižu do Egine za manje od sat vremena.
Agia Marina je najpopularnije primorsko odmaralište na ostrvu, dok su usamljena mesta za posetu Souvala, Vagia, Marathon i Perdika. Glavni grad ostrva, na zapadnoj strani, takođe je glavna luka. U ovom živopisnom malom gradu, naći ćete veliki izbor kafića, restorana, tradicionalnih taverni, prodavnica, duž njegove obale.
👉 Ne dozvoli da te iznenadi nedostatak interneta dok istražuješ svet! Pročitaj ceo tekst i saznaj koje su najbolje aplikacije za pristup internetu za bezbrižna i sigurna putovanja.
Što se plaža tiče , iako ih nema mnogo, one su primamljivo lepe! Većina njih je mala, ali organizovana sa mnogo sadržaja! Najbolje su plaža Souvala, plaža Agia Marina i plaža Marathon. Oko većine ovih plaža naći ćete i velik izbor hotela, primorskih taverni i barova na plaži. Ali ako volite usamljenije plaže, mnoge od njih su dostupne duž obale ostrva!
Najpopularniji antički spomenik je, naravno, hram Atene Afaje, dorski hram koji se nalazi u centru ostrva. Druge važne lokacije, osim hrama Atine Afaje, su Apolonov hram i Hram Elanija Zevsa. Ako ste spremni da otkrijete tajne ostrva Egina možete nastaviti sa čitanjem.
Kako doći i kretati se po ostrvu Egina?
Egina je jedna od najpopularnijih destinacija za jednodnevni izlet među Atinjanima, pošto se nalazi relativno blizu Atine. U nastavku ćete saznati na koje načine možete doći do ovog divnog ostrva ako ste u Atini!
Smeštaj, plaže i znamenitosti
✨ Ako često putuješ i želiš da uvek budeš sigurna da su tvoja prava na putovanje zaštićena, obavezno pročitaj ceo tekst i otkrij koje aplikacije ti mogu olakšati svako putovanje!
Istorija – Ostrvo Egina
Prema antičkoj mitologiji, ostrvo Egina dobilo je ime po nimfi Egini, kćerki rečnog boga Asopa. Zevs ju je oteo i odveo na ostrvo koje se tada zvalo Enona. Tamo mu je rodila sina Eka, prvog kralja ostrva i dedu legendarnog trojanskog junaka Ahila. Ek je ostrvo preimenovao u Eginu, u čast svoje majke.
Najstariji tragovi
Arheološki nalazi u Koloni, u blizini današnjeg glavnog grada ostrva, potvrđuju da je Egina bila naseljena još u neolitu (oko 3000. g. p.n.e.). Tokom bronzanog doba ostrvo je bilo važno trgovačko središte, povezano sa Kladama, Kritom i grčkim kopnom. Njegovi stanovnici bavili su se trgovinom, pomorstvom i poljoprivredom, a u čast bogova gradili su hramove. Do danas su očuvani ostaci hrama Apolona u Koloni i hrama Elanija Zevsa u unutrašnjosti ostrva.
Zlatno doba – Ostrvo Egina
Pravi uspon Egine počeo je u 6. i 7. veku p.n.e., kada je ostrvo postalo jedna od najjačih pomorskih sila Grčke. Njegova trgovina se protezala do Egipta i Fenikije, a Egina je bila i prvo mesto u Grčkoj, pa čak i u Evropi, koje je kovalo sopstvene novčiće. To su bili čuveni srebrni novčići sa motivom kornjače, koja je bila simbol ostrva.
U to vreme ostrvo je bilo izuzetno bogato i doživelo je pravi procvat. Njegova flota odigrala je ključnu ulogu u bitci kod Salamine (480. g. p.n.e.), kada su Grci izvojevali odlučujuću pobedu nad Persijancima. Nakon toga, ostrvo nastavlja da cveta – tada je podignut i veličanstveni hram Afaje, jedno od najlepših antičkih svetilišta u Grčkoj.
Sukob sa Atinom
Međutim, bogatstvo i moć Egine izazvali su zavist Atinjana. Godine 459. p.n.e., Atina napada ostrvo, primorava njegove stanovnike da sruše gradske zidine i predaju flotu. Time Egina gubi svoju nezavisnost i započinje period opadanja.
Novi vladari
Kao i ostatak Grčke, ostrvo je kasnije došlo pod vlast:
- Makedonaca (Filip II i Aleksandar Veliki),
- Ptolemeja u Egiptu,
- Rimljana,
- Vizantije,
- Mlečana,
- i na kraju Osmanskog carstva, koje je trajalo sve do Revolucije 1821. godine.
Savremena istorija
Tokom Grčkog rata za nezavisnost, Egina je odigrala značajnu ulogu. Od 1827. do 1829. godine ostrvo je bilo privremena prestonica oslobođene Grčke. U tom periodu sagrađene su brojne važne institucije: prva gimnazija u Grčkoj i Eunardios škola, koju je osnovao švajcarski bankar Žan-Gabrijel Einar. Na ostrvu je delovao i Jannis Kapodistrijas, prvi predsednik nezavisne Grčke, a mnoge zgrade iz tog perioda i danas krase grad Eginu.
Ipak, kada je 1830. godine stvorena moderna grčka država sa glavnim gradom u Nauplionu (a kasnije u Atini), Egina je izgubila svoj politički značaj. Od tada je razvila novi identitet – kao poznati proizvođač pistaća, po kojima je ostrvo danas prepoznatljivo širom sveta.
✨ Danas, šetajući kroz Eginu, lako je osetiti duh njene slavne prošlosti – od antičkih hramova i arheoloških nalazišta do neoklasičnih građevina iz 19. veka koje svedoče o vremenu kada je ostrvo bilo srce novonastale grčke države.
✨ Ako često putuješ i želiš da uvek budeš sigurna da su tvoja prava na putovanje zaštićena, obavezno pročitaj ceo tekst i otkrij koje aplikacije ti mogu olakšati svako putovanje!
