Samarijska klisura je najposećenija prirodna atrakcija Krita i jedno od najpoznatijih jednodnevnih pešačenja u Evropi. Ali za razliku od većine izleta, ovaj se ne može improvizovati: staza je jednosmerna, iz nje se izlazi u selo do koga ne vodi nijedan put, a nazad se stiže isključivo brodom pa autobusom.
Zato je ovo pre svega vodič kroz logistiku. O prirodi klisure, kri-kri kozama i nacionalnom parku pišemo u tekstu Geografija Hanije.
Osnovno o stazi
| Dužina | Oko 13 km kroz klisuru + još oko 3 km do sela – ukupno oko 16 km |
| Smer | Jednosmerno, odozgo nadole |
| Početak | Ksiloskalo kod Omalosa, oko 1.230 m |
| Kraj | Agija Rumeli na Libijskom moru |
| Visinska razlika | Oko 1.200 m spusta |
| Trajanje hoda | 4 do 7 sati |
| Ceo dan | 8 do 10 sati od Hanije i nazad |
| Sezona | Otprilike 1. maj – 31. oktobar |
Odmah jedno pojašnjenje, jer je izvor česte zabune: klisura je duga oko 13 kilometara, ali se na izlazu iz nje hoda još oko tri kilometra do sela Agija Rumeli. Ukupno je oko 16 km, i baš taj poslednji ravan deo, po suncu i bez hlada, ljudi opisuju kao najteži.
Najvažnije: iz Agija Rumelija nema puta
Ovo prvi put previdi gotovo svako. Selo na kraju klisure nije povezano drumom ni sa čim. Iz njega se izlazi jedino brodom, i to prema jednom od dva mesta:
- Hora Sfakion – oko sat vremena plovidbe, orijentaciono 15 do 18 evra. Odatle je put ka Haniji u boljem stanju, pa se ova varijanta češće koristi.
- Sugija – oko 45 minuta, orijentaciono 12 evra.
Poslednji brod polazi obično oko 17:30. Ako ga propustite, ostajete u Agija Rumeliju do sutra – smeštaja ima, ali to nije plan sa kojim ste krenuli. Tempo hoda planirajte prema tom polasku, a ne prema sopstvenoj kondiciji.
Iz Hore Sfakion odnosno Sugije nazad se ide autobusom. Računajte još sat i po vožnje do Hanije. Redovi vožnje i cene se menjaju – proverite ih kod KTEL Hanija pred polazak.
Ulaznica i radno vreme
Ulaznica se plaća na kapiji u Ksiloskalu i košta oko 5 evra po odrasloj osobi, uz besplatan ulaz za decu. Pojedini izvori navode i višu cenu, pa je proverite pred polazak.
Uz kartu dobijate numerisani žeton koji predajete na izlazu. To nije formalnost – tako park proverava da niko nije ostao u klisuri kada padne mrak. Sačuvajte ga.
Poslednji ulaz je u 15 časova, i to se strogo poštuje bez obzira na to koliko ste u formi. Posle tog vremena pušta se samo kraća šetnja u gornji deo i nazad.
Park radi otprilike od 1. maja do 31. oktobra, a tačan datum otvaranja zavisi od stanja staze i vremena. Van sezone je zatvoren zbog opasnosti od naglih bujica posle kiše. U prelaznim nedeljama ponekad je prohodan samo gornji deo.
Kako stići do početka staze
- Autobusom iz Hanije – KTEL vozi direktno do Ksiloskala, sa polascima u ranim jutarnjim satima. Vožnja traje oko sat i četrdeset pet minuta, a karta košta oko 9 evra. Na stanici možete kupiti i kombinovanu kartu koja pokriva i povratni brod.
- Organizovanim izletom – iz Hanije, Retimna, Herakliona i većih letovališta, orijentaciono 40 do 55 evra po osobi sa prevozom i brodom. Najjednostavnije rešenje, ali ste vezani za tempo grupe.
- Automobilom – oko 45 do 50 minuta iz Hanije, uz parking kod Ksiloskala.
Pažnja ako dolazite svojim autom: ostavljate ga na početku staze, a završavate dan u Hori Sfakion ili Sugiji, na sasvim drugoj strani planine. Auto morate posebno pokupiti, što znači još jednu vožnju sutradan ili dogovor sa nekim. Za većinu ljudi je zato autobus praktičniji od sopstvenog vozila – što je redak slučaj na Kritu.
Kada krenuti i kada ići
Ciljajte ulazak između 7 i 7:30 ujutru. Time hvatate najsvežiji deo dana u gornjem delu klisure, izbegavate grupe i imate ogromnu vremensku rezervu do poslednjeg broda.
Najbolji meseci su maj, jun, septembar i početak oktobra. U proleće teku potoci i cveta rastinje, a u septembru je more u Agija Rumeliju najtoplije, pa se dan završava kupanjem. Jul i avgust su prohodni ali surovi – donji deo klisure ume da pređe 35 stepeni, uz malo hlada.
Koliko je teško i šta poneti
Staza je gotovo celim putem nizbrdo, što zvuči lako, ali 1.200 metara spusta udara u kolena jače nego uspon u pluća. Podloga je kamenita, sa šljunkom i prelazima preko rečnog korita.
- Obuća je najvažnija stavka. Patike sa dobrim đonom ili lake planinarske cipele. Japanke i sandale su ovde ozbiljna greška.
- Voda – duž staze postoje izvori sa pitkom vodom, ali ponesite bocu koju dopunjujete.
- Kapa, krema i lagana majica – senka nestaje u donjem delu.
- Užina – unutar klisure nema prodavnica ni taverni.
- Štapovi – nisu obavezni, ali na dugom spustu zaista pomažu.
Sa decom: pešačenje nije za malešane ni za kolica. Za dete od desetak godina naviše koje je naviklo da hoda, izvodljivo je uz rani polazak i mirniji tempo. Sa mlađom decom razmislite o kraćoj varijanti niže u tekstu.
Šta ćete videti
Najpoznatija tačka su Gvozdena vrata, gde se klisura sužava na svega tri do četiri metra, a stene se uzdižu stotinama metara iznad glave. Usput prolazite kroz napušteno selo Samarija, iseljeno kada je 1962. proglašen nacionalni park, i više puta prelazite korito reke Tare.
Uz malo sreće videćete i kri-kri, kritsku divlju kozu koja živi jedino ovde. Staza se završava na šljunkovitoj plaži gde se reka uliva u Libijsko more – kupanje posle šest sati hoda je deo doživljaja.
Kraće varijante
Ako vam ceo dan hoda ne odgovara, postoje dve praktične alternative.
- Samarija odozdo – brodom do Agija Rumelija, pa uzbrdo do Gvozdenih vrata i nazad. Ukupno šest do sedam kilometara umesto šesnaest, a vidite najefektniji deo klisure.
- Klisura Svete Irine – mirnija i kraća ruta zapadnog Krita, kod sela Epanohori, pogodna za lagodnije pešačenje.
Za planiranje ostatka boravka na zapadnom Kritu pogledajte Znamenitosti Hanije, Plaže Hanije i Sfakiju, mesto u koje se često stiže brodom posle klisure.
Brzi vodič
| Dužina | Oko 16 km ukupno, 4–7 sati hoda |
| Ulaznica | Oko 5 evra, žeton se predaje na izlazu |
| Poslednji ulaz | 15 časova, strogo |
| Najbolje vreme polaska | 7 do 7:30 ujutru |
| Povratak | Brodom iz Agija Rumelija, poslednji oko 17:30 |
| Sezona | Otprilike maj – oktobar |
| Najbolji meseci | Maj, jun, septembar |
| Sopstveni auto | Komplikuje – autobus je praktičniji |
Česta pitanja
Koliko je dugačka Samarijska klisura?
Sama klisura je oko 13 kilometara, a od njenog izlaza do sela Agija Rumeli hoda se još oko tri kilometra – ukupno oko 16 km. Pešačenje traje četiri do sedam sati.
Koliko košta ulaznica?
Oko 5 evra po odrasloj osobi, uz besplatan ulaz za decu, a plaća se na kapiji u Ksiloskalu. Uz kartu dobijate numerisani žeton koji predajete na izlazu.
Kako se vraća iz klisure?
Isključivo brodom iz Agija Rumelija, jer do sela ne vodi nijedan put. Plovi se do Hore Sfakion ili Sugije, a odatle autobusom nazad. Poslednji brod polazi obično oko 17:30.
Kada je Samarijska klisura otvorena?
Otprilike od 1. maja do 31. oktobra, uz tačan datum otvaranja koji zavisi od vremena i stanja staze. Van sezone je zatvorena zbog opasnosti od bujica.
Do kada se može ući?
Poslednji ulaz je u 15 časova i pravilo se strogo poštuje. Posle toga dozvoljena je samo kraća šetnja u gornji deo i povratak istim putem.
Da li je teško?
Staza je gotovo celim putem nizbrdo, ali spust od 1.200 metara ozbiljno opterećuje kolena, a podloga je kamenita. Nije tehnički zahtevno, ali jeste dugo i iscrpljujuće po vrućini.
Mogu li ići sa decom?
Sa decom od desetak godina naviše koja su navikla da hodaju, uz rani polazak i miran tempo. Za malešane i kolica staza nije pogodna – tada birajte kraću varijantu iz Agija Rumelija do Gvozdenih vrata.
Je li bolje autobusom ili sopstvenim autom?
Autobusom. Ako dovezete auto do početka staze, on tamo ostaje, a vi završavate dan na drugoj strani planine i morate ga posebno pokupiti.
Napomena: cene ulaznica i karata, radno vreme, datumi sezone i redovi vožnje brodova i autobusa promenljivi su – proverite ih na zvaničnim izvorima neposredno pred polazak. Za planiranje boravka pogledajte Koji deo Krita izabrati i Kako doći do Krita.
