Kada se govori o začetnicima filozofije, ime Sokrat zauzima posebno mesto. Iako nikada nije zapisao svoja učenja, njegova pitanja, razgovori i način razmišljanja oblikovali su temelje zapadne filozofije. Sve što znamo o njemu dolazi od njegovih učenika – posebno Platona i Ksenofonta.

Njegov život

Sokrat je rođen u Atini oko 470. godine pre nove ere. Bio je sin vajara i babice, a u mladosti je, osim što se bavio filozofijom, služio i kao vojnik u atinskoj vojsci. Ono što ga je razlikovalo od drugih je to što je voleo da razgovara – na trgovima, ulicama i mestima gde su ljudi provodili vreme. Njegova metoda postavljanja pitanja, tzv. sokratska metoda, zasnivala se na tome da sagovornici sami dođu do istine.

Nažalost, njegov kritički duh i preispitivanje moći doveli su ga u sukob sa atinskim vlastima. Optužen je da „kvari omladinu“ i „ne veruje u bogove“, zbog čega je osuđen na smrt i 399. godine pre nove ere popio je kukutu.

Njegove ideje

Sokrat je smatrao da pravo znanje počinje priznanjem sopstvenog neznanja. Njegova čuvena misao „Znam da ništa ne znam“ i danas je inspiracija onima koji traže mudrost. Za njega je etika bila važnija od prirodne filozofije – verovao je da čovek treba da teži dobru, istini i pravednosti.

Zašto je važan?

Sokratov život nas podseća da hrabrost u traženju istine ponekad ima visoku cenu, ali i da ideje mogu živeti večno. Njegovi učenici, posebno Platon, preneli su njegove misli kroz dijaloge, pa danas i dalje razgovaramo sa Sokratom – kroz knjige i filozofiju.